Украјина и њен народ нису ништа друго до пригодан алат Запада за наношење стратешког пораза Русији, наводи амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко у ауторском тексту за лист "Политика" поводом "деценије украјинске трагедије".
Он оцењује да западњаци на исти начин покушавају да ослабе Србију, повлађујући насиљу приштинских екстремиста над Србима у северним општинама покрајине и у енклавама јужно од Ибра.
Амбасадор подсећа да су пре тачно десет година, 21. новембра 2013., на Тргу независности у центру Кијева почели протести које је покренула украјинска опозиција: повод за њих била је молба украјинског председника Виктора Јануковича да се одложи потписивање споразума о придруживању ЕУ, како би се детаљно анализирале социоекономске последице његовог спровођења.
После тромесечних немира, на Мајдану је, као резултат злочиначких акција неонацистичких милитаната, проливена крв, наводи Боцан-Харченко и истиче да су свих тих месеци у Украјини готово стално боравили представници САД и земаља ЕУ, подстичући антивладине акције.
"Десет година касније, очигледно је да у западним престоницама уопште нису марили за просперитет и стабилност украјинске државе", наводи амбасадор.
Споразум Владе Украјине и опозиције објављен је 2014., а погажен буквално сутрадан и екстремисти су преузели власт. Додаје да су први кораци "победника" били присилна дерусификација друштва - и прави лов на неистомишљенике.
"Индикативно је да су бројне кључне функције у Кијеву заузели чланови ултранационалистичке партије 'Слобода', чији су лидери, опонашајући своје идоле, нацистичке помагаче Бандеру и Шухевича, отворено говорили да је потребно 'ослободити Украјину од Руса и Јевреја'", наводи Боцан-Харченко.
Истог пролећа, Кијев је против становништва Донбаса, које није подржавало оружани пуч, покренуо брутални рат праћен економском, енергетском и транспортном блокадом.
Западни редитељи украјинске трагедије
Темељ за миран излазак из најоштрије политичке кризе у Украјини могли су да буду Мински споразуми.
"Међутим, Кијев и његови западни ментори годинама су избегавали да спроведу те одлуке и покрену прави национални дијалог (на исти начин, иначе, Приштина, уз спољну помоћ, блокира стварање Заједнице српских општина на 'Косову' предвиђене Бриселским споразумом)", истиче амбасадор.
Подсећа да су бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд признали "без устручавања" да су Мински документи потписани само да би кијевском режиму дали времена да ојача оружане снаге.
"Западни редитељи украјинске трагедије и данас настављају да разарају ту земљу, али сада више не крију свој прави циљ - наношење стратешког пораза Русији", оцењује Боцан-Харченко.
По његовим речима, Украјина и њен народ нису ништа друго до пригодан алат.
"Руска специјална војна операција осмишљена је да стави тачку на агресивне планове вашингтонских стратега опседнутих сопственом искључивошћу. Задаци демилитаризације и денацификације Украјине, које је поставио председник Руске Федерације, биће испуњени. Главни резултат треба да буде успостављање мира и изградња архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроатлантику", каже амбасадор.
Додаје да се опасност оваквих "пројеката" несумњиво разуме у Србији, коју западњаци рачунају да ослабе методама испробаним крајем прошлог века, повлађујући насиљу приштинских екстремиста над Србима у северним општинама покрајине и у енклавама јужно од Ибра.
"Претећи Београду санкцијама због његове смелости да брани националне интересе, бахато тражећи од њега дефакто признање косовске 'независности', САД и ЕУ поново показују своје право лице", поручује Боцан-Харченко.
Време, међутим, ради против њих, оцењује амбасадор. Глобални однос снага се мења и "пред нашим очима се успоставља праведнији, полицентрични међународни поредак заснован на културној и цивилизацијској разноликости".