Током протеклих месец дана, услед заоштравања сукоба између Палестине и Израела и покретања копнене офанзиве на Појас Газе, поједини милитантни покрети и организације у Сирији и Ираку отпочели су низ ракетних и ваздушних напада на базе САД у тим земљама, као вид одмазде и подршке палестинским снагама.
У овим нападима коришћене су различите вођене и невођене ракете, беспилотне летелице и малогабаритни дронови. Један од система посебно је интересантан, како због савремености тако и због чињенице да је домаћа јавност имала прилику да се "упозна" са њим за време међународног сајма наоружања и војне опреме "Партнер 2023" у Београду.
Реч је о тактичким балистичким ракетама "фатах-360"“, познатим и под називом БМ-120 (БМ је највероватније скраћеница од "ballistic missile", док број 120 означава максимални домет у километрима) за извозну варијанту, из породице "фатах" иранске производње, које поменуте милитантне групе називају и "Ал Акса 1".
Иако није познато када је започет развој, ракета је први пут приказана јавности у децембру 2021. године, када је Министарство одбране Исламске Републике Ирана објавило промотивне видео снимке за два нова ракетна система.
Тестирања су спроведена током 2022. године, а "фатах-360" је коришћен и у склопу војне вежбе "Ехтедар 1401", одржане надомак Насрабада у провинцији Ифахан, у септембру исте године. Примарна намена ове балистичке ракете је уништавање положаја, ватрених позиција, командних центара, складишта муниције, војних и ваздухопловних база, као и других објеката од стратешког значаја.
Посетиоци овогодишњег "Партнера" су у павиљону излагача из Ирана могли да виде умањену макету ракете, као и лансирног возила које по изгледу делимично подсећа на вишецевне лансере руске и америчке производње.
Компоненте, дизајн и димензије ракете
Сама ракета састоји се од три главне компоненте: ракетног мотора на чврсто гориво у задњем, блока за управљање и контролу у средњем и бојеве главе у предњем делу. По свом спољашњем изгледу "фатах-360" је у потпуности идентична ракети "фатах-110", па тако има два пара већих вертикалних стабилизатора у делу око млазница, четири мања троугластог облика тик изнад њих и још четири мала испред носног дела.
Са дужином од 5.175 мм, пречником од 368 мм, максималном тежином од 787 кг, од којих на бојеву главу отпада око 150 кг, "фатах-360" је знатно мањи од горепоменуте ракете из исте породице, чија бојева глава сама тежи око 500 килограма.
Ипак, мање димензије имају и своју предност, будући да је управо та чињеница омогућава постављање већег броја, тачније до шест ракета на један фиксни лансер, односно транспортно или лансирно возило.
Лансер и убојитост "фатаха-360"
Било да је у питању фиксни или мобилни лансер, "фатах-360“ долази у конфигурацији са једнимм, два, три, четири или шест лансирних контејнера (цеви) са по једном ракетом унутар њих.
Због вишецевне опције, овај систем се у одређеној мери може поредити са америчким ГМЛРС (Guided Multiple Launch Rocket System, GMLRS) ракетама, које се лансирају уз помоћ ХИМАРС-а или лансера М270А1/А2, као и појединим пројектилима руског система "торнадо-с".
Када су у питању мобилни лансери, контејнери се углавном постављају у конфигурацији два реда по три, на носач са хидрауличним системом подизања смештен на задњем делу шасије теретних камиона са погоном 6х6.
Захваљујући покретном носачу, могуће је усмеравање цеви у опсегу од -0,5 до +70 степени по елевацији, односно по 35 степени у леву и десну страну по азимуту, а све операције, укључујући и лансирање обављају се из возачеве кабине.
У ракетној батерији се поред лансирног налазе и помоћна возила за транспорт и допуну ракета, као и она опремљена уређајима за калибрацију, проверу и тестирање муниције. Главни проблем мобилних лансера, огледа се у релативно малој брзини кретања по путу 40 км/х са пуним контејнерима и 70 км/х са празним, односно 10 и 20 км/х када је у питању неасфалтиран терен.
Брзина балистичке ракете након лансирања је око три маха (око 3.600 км/х), док је у терминалној фази лета, тачније при удару у циљ четири маха (око 4.900 км/х). "Фатах-360" може дејствовати по копненим циљевима на удаљеностима између 30 и 120 километара, са могућим одступањем од око 30 метара.
Свих шест ракета може бити лансирано истовремено, тј. узастопно, али свака се наводи на различиту мету. Бојева глава може бити високо-експлозивна фрагментирајућа, касетна или опремљена пенетратором за дејство против фортификација, бункера и других утврђених објеката.
Као и у случају беспилотних летлица, дронова и лутајуће муниције, Иран је током последњих неколико година показао компетентност и када су у питању балистичке ракете. Конструисање софистицираних и сложених система наоружања под међународним санкцијама није нимало лак задатак, али је очигледно да су партнерство са Русијом и Кином, уз истовремено проучавање заплењених примерака западне технике уз обрнути инжењеринг дали одличне резултате.