Изузев украјинског сукоба, у Европи можда још неко време неће бити рата, навео је на свом блогу "Вепонс енд стратеџи" (Оружје и стратегија) бивши помоћник заменика министра одбране САД Стивен Брајен, али способности НАТО за одвраћање потенцијалних противника данас су под знаком питања.
Ако НАТО не поврати поверење у своје војне способности, Алијанса ће морати да закључи споразум са Русијом, што ће променити стратешку мапу Европе.
НАТО данас изгледа као експанзионистички, а не као одбрамбени савез. До промене у НАТО-у дошло је након распада Совјетског Савеза, када је Алијанса одлучила да се прошири на балтичке државе и Источну Европу. Била је то смела одлука, која се заснивала на томе што је Русија била ослабљена и осиромашена, наводи Брајен.
Једно од достигнућа Владимира Путина током 17 година власти било је заустављање опадања руске војске, а то није било нимало лако. Руси су се у почетку споро прилагођавали. До почетка 2022, Русија још није научила лекције из 2020, нити је променила своју војну тактику.
Све се то променило крајем 2022. године. Руси су научили лекције и окренули се тактици за коју је највише заслужан руски генерал Сергеј Суровикин. Русија је усвојила дугорочну стратегију "крварења" Украјине, што амерички и европски саветници нису схватили на време.
"Крварење" Украјине је, барем до сада, показало да су идеје НАТО-а застареле. Огромни губици Украјине у опреми и људству нису одрживи у контексту НАТО-а. Алијанси недостају обучене оружане снаге и одговарајућа опрема.
Чеми данас служи НАТО?
Један од кључева будућег ратовања је артиљерија. Планери Алијансе нису узели у обзир производњу муниције. Залихе Европе и Сједињених Државе су далеко испод потребних. НАТО неће моћи да производи више од 163.000 граната месечно, док Руси већ сада производе преко 350.000.
САД су испоручиле своје залихе граната од 155 милиметара Израелу, што је било веома непромишљено и оставило је САД без залиха које су потребне Јужној Кореји. Уколико Северна Кореја започне конвенционални рат, Јужна Кореја једноставно неће имати довољно муниције.
Одлука САД да Израелу испоруче 300.000 граната калибра 155 милиметара била је веома лоша. Насупрот томе, Руси су се окренули савезницима у Северној Кореји и Ирану. Према неким извештајима, Северна Кореја је већ Русији послала 500.000 граната.
Европљани тврде да им је остало мало за сопствену одбрану. Неке европске компаније, као што је немачки "Рајнметал", повећале су производњу, али биће им потребне године да достигну потребни ниво, указује Брајен.
У САД постоји шест фабрика муниције, али најважније су оне у Ајови и Пенсилванији. Иако ове фабрике добијају милијарде из буџета САД, оне користе застареле методе у производњи и тешко им је да пронађу нове и квалификоване кадрове.
Фабрика муниције војске Ајове у Мидлтауну је шездесетих година запошљавала 13.000 радника, али данас запошљава само 830 цивила и 25 војника. Фабрика је скоро иста као пре много година.
Друга велика фабрика је у Скрентону у Пенсилванији, која је изграђена после 1900. године. Она производи муницију великог калибра још од Корејског рата. Америчка војска није успела да промени технологију производње. Чак ни Агенција за напредна истраживања у области одбране (ДАРПА) није била спремна за увођење нових технологија.
Министарство одбране САД до 2028. жели да повећа производњу граната од 155 милиметара на 80.000 месечно. Европски планови су далеко скромнији. Европљани се надају да ће "у будућности" производити између 20.000 и 55.000 граната месечно.
Ови циљеви засновани су на проценама из рата у Украјине. Али, ако започне шири рат, на пример на Корејском полуострву, Кини, Тајвану, Блиском истоку или у Европи, те бројке су недовољне.
САД и њихови НАТО савезници нису обраћали пажњу на ове непредвиђене околности. Они су користили војне залихе намењене за потребе америчке националне безбедности или НАТО-а. Али, ако је за производњу граната од 155 милиметара потребно три дана, за производњу паметног оружја потребне су године.
Идеја о проширењу НАТО-а на Украјину је можда коштала Алијансу будућности.
НАТО више не служи одвраћању, што Руси и Кинези добро схватају, оцењује Брајен.