"Гвоздени зрак": Ласерско наоружање као алтернатива "гвозедној куполи"
Званичници Министарства одбране Израела саопштили су 20. новембра да су оружане снаге ове земље употребиле најсавременији ласерски систем за противваздухопловну одбрану – "гвоздени зрак" (Iron Beam). Признање о употреби комплекса уследило је након више од месец дана негирања да се "гвоздени зрак" користи за пресретање различитих врста пројектила лансираних са територије Појаса Газе.
Како је наведено, ово представља прво успешно пресретање ракете новим ласерским системом, који развија израелска компанија "Рафаел". "Гвоздени зрак" је представљен јавности на Сингапурском сајму авијације у фебруару 2014. године, док је на међународном сајму поморског наоружања и војне опреме "ИМДЕКС 2023", такође у Сингапуру, приказана његова поморска варијанта.
Шта је заправо "гвоздени зрак"?
За разлику од добро познате "гвоздене куполе" која функционише као и огромна већина других система ПВО, тј. користи сопствене пројектиле за пресретање и обарање циљева у ваздуху, "гвоздени зрак" је високо-енергетски ласерски систем (High Energy Laser Weapon System, HELWS). То значи да ова платформа за неутралисање непријатељских претњи у ваздушном простору користи ласерске зраке велике јачине, који када достигну довољну снагу физички дезинтегришу део или целу мету.
Дакле реч је о изузетно софиситицраном и напредном средству, у почетку дизајнираном за обарање мањих пројектила, односно артиљеријских и минобацачких граната, али је даљим развојем конструисан систем који се може користити и против већих претњи попут ракета и беспилотних летелица.
Низ успешних тестирања новог ласерског наоружања обављена су током марта 2022. године, у сарадњи компаније "Рафаел" и Директората за истраживање и развој при Министарству одбране Израела. Тада су оператери "гвозденог зрака" успели да пресретну и онеспособе беспилотне летелице, минобацачке гранате, противоклопне и ракете земља-земља у различитим сценаријима, на дометима од неколико стотина метара до 4,34 километра.
Иницијални план био је да се експериментална употреба покрене током 2023. године, што је и учињено распоређивањем јединица опремљених новим системима у областима на граници са Појасом Газе, како би се наоружање испитало у реалним борбеним условима. Након тога очекује се увођење у оперативну употребу у 2024. или 2025. години, а нема сумње да ће учинак и степен ефикасности који "гвоздени зрак" оствари у текућем сукобу Палестине и Израела утицати на читав процес.
Замисао је да ласерско наоружање буде комплементарно другим класичним комплексима ПВО, тачније иде се у смеру његове интеграције у вишеслојну мрежу противваздухопловне одбране Израела. Осим као "допунско" средство класичним системима, "гвоздени зрак" се посматра и као њихова јефтинија алтернатива, посебно када је у питању "гвоздена купола" о чему ће бити више речи у наставку.
Компоненте и начин дејства
Једна батерија "гвозденог зрака" састоји се од вишенаменског радара за осматрање ваздушног простора, станице за командовање и контролу и два средства за емитовање високо-енергетских ласерских зрака. Због могућности интеграције и компатибилности са другим системима, претпоставка је да ће се ласерско наоружање користити у случају да одређена ракета, пројектил или беспилотна летелица провуку кроз густу мрежу других средстава ПВО.
Тада се конркетан циљ додељује најближој батерији, а оперативци у командној станици користе сопствени радар за праћење истог. После тога термовизијска нишанска справа преузима праћење циља и наступа емитовање ласерских снопова, чија је највећа снага према декларативним карактеристикама 100 киловата. Када зраци достигну потребну јачину долази до "пржења", тј. уништавања једног дела или читавог циља.
Кључна предност је управо у двоструком зраку, јер се на тај начин делимично превазилазе потенцијалне сметње у атмосфери које доводе до слабљења ласерског снопа, али и због чињенице да се потребна снага достиже дупло брже и притом усмерава у кружну површину величине једног новчића.
Сама интеграција са другим платформама и способност дејства по циљевима различитих врста, дозвољавају одабир одговарајућег система за обарање одређеног циља. Па се тако нпр. за мете на већим дометима користи "гвоздена купола", док се оне на мањој удаљености уништавају ласерским зрацима. Такође, осим матичног радара, процењује се да ће посаде "гвозденог зрака" моћи да ослоне и на радарске системе других копнених комплекса, као и на ваздухоплове за рано упозоравање и контролу, популарне "аваксе".
Поред већ поменутих главних компоненти једне батерије, посаде на емитерима располажу и вишеканалним оптичким справама, са опцијом зумирања, ширења или сужавања поља видоркуга, као и засебним емитером ласера за означавање, односно обележавање циља и израчунавање удаљености на којој се налази.
Предности, мане и питање "гвоздене куполе"
Из свега наведеног јасно је да "гвоздени зрак" представља један од најнапреднијих система наоружања данашњице и највероватније први ласерски комплекс ове врсте који ће бити уведен у оперативну употребу. Главне предности ласерског система ПВО су свакако економичност приликом употребе, будући да нису потребни сложени и скупоцени пројектили, већ се трошак огледа у цени електричне енергије утрошене за дејство, дакле не више од 10 долара.
Друга позитивна страна, посебно важна за Израел јесте дискретност, тачније одсуство звука и визуелних ефеката, чиме је готово неутралисан утицај на локално становништво често изложено застрашујућим звуцима ракета ПВО и сирена за ваздушну опасност.
Затим ту је практично неограничено "пуњење", тј. доток електричне енергије, брзина светлости ласера, готово непостојећа колатерална штета будући да нема остатака као код ракета за пресретање и на крају гарантован висок степен прецизности.
Главне мане огледају се у чињеници да је неопходно све време пратити циљ ласером до његовог уништења или обарања, чиме је знатно ограничена могућност једног емитера за пресретање више циљева истовремено; као и неповољним метеоролошким приликама и атмосферским условима попут магле, прашине, печшаних олуја и густине облака на одређеним висинама.
Ипак, убрзани развој и распоређивање "гвозденог зрака" као комплементарног система, у области на граници са Појасом Газе, говоре доста тога и о самој "гвозденој куполи" која је дуго важила за комплекс са стопом успешног обарања од преко 90%.
Наиме, у почетним ракетним нападима током октобра велики број ракета и пројектила лансираних, односно испаљених са територије Газе успели су да пробију наизглед непробојну вишеслојну мрежу израелске ПВО.
Због тога су се поново појавиле критике на рачун "куполе" и њене ефикасности, будући да су услед лансирања око 5.000 ракета у периоду од 20 минута, њене батерије постале преоптерећене и нису успеле да пресретну велики број пројектила.
Разлог за то је једноставна рачуница. Ако узмемо у обзир да израелске оружане снаге у употреби имају десет батерија, са по три до четири лансирна возила, од којих свако има 20 ракета за пресретање спремних за лансирање, у теорији максималан број циљева које "гвоздена купола" може оборити у кратком временском року је 600 до 800.
Наравно овај број је у реалности нижи јер зависи од низа фактора попут: обучености посаде, квалитета и врсте пројектила које треба пресрести, правца из ког су лансирани итд.
То је далеко од довољног за пресретање бар половине горепоменутих пројектила лансираних са територије Газе, притом треба напоменути да чак и ако се лансирају читава пуњења свих лансирних возила то не значи да ће свака ракета погодити додељени циљ. Друга критика "куполе" тиче се њене исплативости, услед чињенице да једна ракета овог система кошта неколико хиљада долара, а служи за пресретање ракета и граната од неколико стотина долара.
Упркос наведеним слабостима "гвоздене куполе", мало је вероватно да ће је "гвоздени зрак" у потпуности заменити, бар кад је у питању скорија будућност. Стога би једно од потенцијалних решења за негативне стране оба система, могла бити горепоменута комплементарност, што подразумева одабир једног од два комплекса за дејство по одређеном циљу на основу домета, брзине и врсте. Наравно, ово захтева производњу великог броја емитера и других компоненти ласерског наоружања, како би се обезбедило покриће за све батерије "гвоздене куполе" којима израелска војска располаже.