Падом Берлинског зида пре више од 30 година пробудила се нада за сарадњу Европе са Москвом, пише Асошиејтед прес, додајући да се данас, након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, Запад ипак поново ограђује челиком, бетоном и жицом.
Разлог за подизање ограда, зидова и утврђења наводно је то што Русија, против непријатељских земаља користи и "оружје миграције". Плаше се и да ће, санкције Москви покренути нови талас избеглица.
Ниске дрвене стубове који су до сад заустављали залуталу стоку на граници између Финске и Русије тако ће ускоро заменити јача и виша ограда.
И на граници Пољске са Калињинградом, војници већ недељама слажу колутове "жилет жице" и спремају се да простор који су некад мотриле само повремене контроле граничара, попуне камерама и електронским надзором.
"Гвоздена завеса је нестала, али 'завеса од бодљикаве жице' сада, нажалост, постаје реалност за већи део Европе. Оптимизам који смо имали у Европи после 1989. сада је у великој мери нестао", оценио је професор геополитике на "Ројал Холовеј универзитету" у Лондону Клаус Додс.
Времена еуфорије када су Немци плесали на врху Берлинског зида и рушили делове баријере дуге 155 километара коју су 1961. године подигли комунисти, сада су заменила времена страха и подела.
Неке од земаља Европске уније почеле су да граде граничне ограде као одговор на то што је само 2015. године више од милион избеглица и других миграната у јужну Европу ушло са Блиског истока и Африке.
Током 2015. и 2016. и Русија је, пише Асошиејтед прес, на граничне пунктове у северној Финској проследила хиљаде тражилаца азила, такође углавном са Блиског истока.
И када се Европи није свидео избор Александара Лукашенка за председника Белорусије, и тамошња влада у ЕУ послала хиљаде миграната, од ове земље су се, опет буквално, оградиле Пољска и Литванија.
Неки, попут шефа канцеларије "Немачког Маршаловог фонда" у Варшави Михаила Барановског, у томе, помало параноично успевају да виде "координисане напоре" Русије и Белорусије да дестабилизују границе Европе уочи специјалне војне операције у Украјини.
А финска премијерка Сана Марин најавила је планове за утврђивање делова границе своје земље у дужини од 1.340 километара, најдуже од било које чланице ЕУ. Јер Москва је због настојања Финске и Шведске да уђу у НАТО запретила "озбиљним војно-политичким последицама".
Марин верује да ће ова утврђења помоћи у одбрани државе од "хибридне претње" могућих великих и нерегуларних миграција које би, како се боји, оркестрирао Кремљ.
У духу кривљења Москве за све, па и за огроман прилив миграната у Европу, и Клаус Додс оптужује Русију која је, како тврди, "намерно бомбардовала и малтретирала становништво Сирије у покушају да створи хуманитарну кризу".
И Асошиејтед прес пише да Русија користи мигранте за стварање "друштвених неслагања" у Пољској, Литванији и Летонији.
У међувремену, у Пољској активисти за људска права протестују због тога што је та земља подигла челични зид видине пет и по метара и дуж 186 километара границе са Белорусијом.