Русија је на путу да постане велики победник самита Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Скопљу, у Северној Македонији, пише амерички Радио Слободна Европа (РСЕ).
Два велика питања надвила су се над министарски састанак ОЕБС-а у Скопљу 30. новембра и 1. децембра, који окупила министре спољних послова 57 чланица ове организације са седиштем у Бечу.
Прво, хоће ли се појавити један од њих, Рус Сергеј Лавров? И друго, ко ће након Северне Македоније преузети једногодишње ротирајуће председавање за идућу годину?
Ова два питања су на неки начин међусобно повезана, наводи РСЕ.
У оба случаја се већ пре састанка може закључити да је Русија избила на прво место, користећи свој вето како би добила и фотељу, односно председавајућу чланицу коју су желели, али и присуство на самом самиту.
Руски министар спољних послова није био позван на прошлогодишњи самит ОЕБС-а у Пољској, која му је на своју руку забранила да допутује на то окупљање.
Како наводи РСЕ, и Северна Македонија је имала право да Лаврову ускрати гостопримство, иако санкције ЕУ против руског министра којима се та земља придружила не укључују забрану издавања виза.
Другим речима, руски министар може да буде добродошао у Северну Македонију, а да та земља не прекрши своје правне или политичке обавезе, пише Радио Слободна Европа.
Северна Македонија је потврдила да ће дозволити слетање Лавровљевог авиона, а Бугарска је одобрила авиону да користи њихов ваздушни простор на путу за Скопље.
Иако је Скопље самостално донело ову одлуку, јасно је да се тиме испунила жеља већине чланица ОЕБС-а, које су сматрале да би овог пута могло бити корисно да Лавров буде присутан у главном граду Северне Македоније, наводи РСЕ.
Осим питања око Украјине, дипломате ОЕБС-а су, под условима анонимности, указали на још један разлог: решавање питања ко би следеће године требало да преузме председавање и попуњавање четири највиша места ОЕБС-а, укључујући и функцију генералног секретара, чији мандат истиче крајем године.
Естонија је дуго била једини кандидат за председавање 2024. године, за шта се пријавила још 2020, али се Русија противи њеној кандидатури.
Москва не жели још једну земљу чланицу НАТО-а као председавајућу након Северне Македоније и Пољске.
Русија је оптужила обе земље да стално покрећу тему "руске агресије на Украјину" на састанцима Сталног већа ОЕБС-а где се састају амбасадори, те да су оне у разним форумима те организације одбациле идеју да се "посао може наставити као и иначе", све док сукоб траје.
Обично се председавајући ОЕБС-а бира најмање годину дана пре почетка мандата, и то једногласним путем међу државама чланицама.
Било би без преседана да та организација уђе у нову годину без земље на челу – сценарио који би могао довести до њеног распада, наводи РСЕ.
Естонија је на крају морала да одустане, а Малта је најавила спремност да заузме њено место. Чак су и САД признале да је потребно пронаћи другог кандидата који би могао да буде изабран консензусом.
Али питање је: да ли су западне земље предале Русији победу или две тако што су удовољиле руским жељама како у погледу њеног присуства на високом нивоу, тако и због њеног инсистирања на уклањању кандидатуре Естоније?
Кремљ прихвата председавање Малте, али би желели да Лавров то потврди на министарском састанку у Скопљу, наводи РСЕ.
Изгледи у Скопљу неће бити сјајни за Кијев и његове највеће присталице, с обзиром да је Русија спремна да се врати на највиши политички ниво у организацију у којој још увек може да диктира сваки важан потез, наглашава РСЕ.