"Леопард 1А5" примећен на фронту: Каква судбина чека данске тенкове у Украјини

Средином новембра на друштвеним мрежама појавио се видео снимак на ком се може видети да су украјинске снаге на првој линији фронта и званично почеле да користе основне борбене тенкове "леопард 1А5", које је донирала Данска. Њихова испорука најављена је још у фебруару 2023. године и, као што је случај са осталим тенковима и средствима ратне технике, многи западни медији описивали су их као неку врсту "вундервафена".

Међутим, чињеница је да се ради о тенковима чија је основна верзија, односно "леопард 1" развијена и уведена у оперативну употребу Оружаних снага Савезне Републике (Западне) Немачке током шездесетих, док модификација испоручена Украјини потиче са почетка осамдесетих година.

Поређења ради, у истим периодима настали су и совјетски тенкови Т-62, односно његова унапређена варијанта Т-62М, коју руска војска користи као артиљеријско оруђе у зони Специјалне војне операције више од годину дана.

Имајући у виду катастрофалан учинак његовог наследника, тј. "леопарда 2", може се закључити да "леопард 1А5" не само да неће претерано утицати на ток СВО, већ и да ће имати поприлично мале шансе да преживи уколико буде коришћен за директне нападе и борбу са другим тенковима.

Промене у дизајну и нивоу заштите

Кључне промене у спољашњем и унутрашњем распореду огледају се у модификовању куполе како би се направило довољно простора за додатну опрему у виду (тада) новог система управљања ватром и оптоелектронског блока. Поред опреме, у задњи део куполе премештен је и мањи део муниције, који иначе стоји у главном одељску са леве стране возача у предњем делу трупа, што представља озбиљан проблем и код савременијих тенкова "леопард 2", због могуће детонације приликом пробијања предњег или бочног оклопа.

Ипак, код "леопарда 1А5" овај проблем је знатно опаснији, будући да је основни чеони и бочни оклоп од челика релативно танак за данашње стандарде, тачније у предњем делу трупа има дебљину од 70 мм, на куполи 50 мм, односно 60 мм на боковима.

Ради лакшег разумевања, немачки конструктори су током седамдесетих сматрали да совјетски тенкови Т-62 и Т-72 могу пробити предњи оклоп "леопарда 1" са 1.800, односно преко 3.000 метара удаљености, што довољно говори о основном оклопу.

На верзији 1А5 постоји опција уградње додатних плоча о композитних материјала (што је вероватно већ урађено), а нема сумње да ће украјински тенкисти бити принуђени да поред композитног поставе и експлозивно-реактивни оклоп (ЕРО) "контакт 1", као што је био случај и са појединим примерцима "леопарда 2". У оквиру стандардне заштите налази се и комплет АБХО (атомско-хемијско-биолошка одбрана).

Димензије су остале непромењене, па тако "леопард 1А5" има дужину од 7,09 м, односно 9,54 м рачунајући топ у предњем положају, ширину од 3,41 м и висину са куполом од 2,76 м. Тежина основне верзије је 42,4 тоне, али ће тежина верзије испоручене Украјини зависити од количине додатног оклопа.  Посаду чини четворо људи и то командир, возач, нишанџија и послужилац топа.

Погонски склоп је такође остао непромењен, па је варијанта 1А5 задржала дизел мотор МТУ МБ 838 Ца М-500 јачине 830 кс, планетарни мењач са четири степена преноса за кретање унапред и два за кретање уназад, као и комплет гусеница, точкова и вешања са хидрауличким амортизерима.

Ватрена моћ и "нови" систем управљања ватром

"Леопард 1А5" користи исто наоружање као и основна верзија овог немачког оклопњака. У питању је топ са олученом цеви британске производње Л7А3 у калибру 105 мм, који је служио као стандардни топ за тенкове НАТО земаља, па су га користили и амерички М60 "патон" и француски АМХ-30. Топ се може покретати по елевацији у опсегу од -9 до +20 степени, односно 360 степени по азимуту са куполом, а посада на располагању има укупно 60 комада муниције, од којих је 42 у главном одељку поред возача, док је 18 у куполи.

Топ може испаљивати поткалибарне пројектиле са пенетраторима, тандем-кумулативне пројектиле и димне гранате за стварање завесе и сакривање тенка. Новина код модела 1А5 огледа се у побољшаном систему стабилизације, чиме је омогућена прецизнија паљба током кретања.

Слично као са гореописаним проценама везаним за оклоп, немачки конструктори су сматрали да би "леопард 1" могао да пробије предњи оклоп Т-62 са око 1.500 метара, док би у случају Т-72 морао да приђе на свега 800 метара. Стога је сувишно говорити о потенцијалном исходу сусрета овог и неког од савременијих руских тенкова, тј. њихових најновијих модификација као што су Т-90М, Т-80БВМ и Т-72Б3(М) или противоклопних ракетних система попут "корнета".

Од секундарног наоружања, тенк располаже са два митраљеза у калибру 7,62х51 мм, од којих је један спрегнути, позициониран са десне стране топа, а други на куполи и може се користити за дејство по живој сили и појединим циљевима у ваздуху. У борбеном комплету митраљеза има укупно 5.500 метака. Са обе стране куполе налазе се по четири диспенсера димних граната у калибру 76 мм, који се активирају електронски.

Најзначајније побољшање у домену ватрене моћи и генерално борбене способности, учињено је уградњом, тада новог, компјутеризованог система управљања ватром и оптоелекртонског блока са ласерским даљиномером, осматрачко нишанским справама, тј. перископима за командира, возача и нишанџију, као термовизијске нишанске справе за нишанџију намењену за дејство у ноћним и условима смањене видљивости. Истовремено унапређени су и радиокомуникациони системи ради повећања ситуационе свести посаде.

Перспектива на украјинском ратишту

Иако се због описаних побољшања, пре свега система управљања ватром, "леопард 1А5" представља као тенк оспособљен за услове савременог ратовања, чињеница је да се ради о платформи готово еквивалентној, ако не и инфериорној совјетским, односно руским тенковима Т-62М. Као и немачки оклопњак, Т-62М је опремљен модерним системом управљања ватром и додатним композитним и реактивним оклопом, због чега га многи извори више пореде са појединим модификацијама Т-72, него са својом основном верзијом.

Међутим, важно је нагласити да и Т-62М није дорастао већини изазова на бојном пољу данашњице, због чега га руске снаге и не користе за фронталне, директне нападе и битке са другим тенковима. Напротив, ови совјетски оклопњаци се држе у позадини на дефанзивним положајима и углавном служе као додатак артиљерији, тачније из њих се дејствује индиректном ватром, а слична је ситуација и са тенковима Т-55.

Из свега наведеног јасно је да ће учинак "леопарда 1А5" у великој мери зависити од тога како ће га украјинска страна користити. Уколико се покуша реприза подухвата са тенковима "леопард 2" и "челенџер 2", нема сумње да ће исход бити још гори по Украјинце. Са друге стране, употреба немачких тенкова као артиљеријских средстава је мало вероватна чему у прилог сведочи досадашња пракса са фронта, као и видео снимци обуке украјинских тенкиста на овим платформама.

Наиме, на поменутим снимцима приметно је да немачки инструктори обучавају украјинске тенкисте искључиво за директну ватру и тенковске јурише. Стога би уколико дође до покретања неке нове офанзиве са украјинске стране, "тенковска гробља" по запорошким равницама могла добити нова возила.