Хенри Кисинџер, контроверзни добитник Нобелове награде и моћни дипломата чија је служба за време двојице председника оставила неизбрисиви траг на америчкој спољној политици, преминуо је у 101. години, саопштила је његова фирма за геополитички консалтинг "Кисинџер асошијејтс".
Биће сахрањен у кругу породице, а касније ће у Њујорку бити одржана јавна комеморативна служба.
Кисинџер је био активан и након што је прославио стоти рођендан.
Присуствовао је састанцима у Белој кући, објавио књигу о лидерским стиловима и сведочио пред сенатским одбором о нуклеарној претњи коју представља Северна Кореја.
У јулу 2023. изненада је посетио Пекинг да би се састао са кинеским председником Си Ђинпингом.
Као државни секретар 1970-их је у администрацији Ричарда Никсона, учествовао у кључним глобалним догађајима те деценије, а управо његовим трудом дошло је до отварања дипломатских веза с Кином, историјских разговора САД и Совјетског Савеза о контроли наоружања, проширења веза између Израела и његових арапских суседа и Париског мировног споразума са Северним Вијетнамом.
Кисинџерова владавина као главног творца америчке спољне политике је престала када је Никсон поднео оставку због афере Вотергејт, иако је он остао „дипломатска сила“ и за време Никсоновог наследника, председника Џералда Форда, и наставио да износи снажна мишљења до краја живота.
Док су га многи величали због бриљантности и широког искуства, други су га, указује Танјуг, описивали као ратног злочинца, због подршке анти-комунистичким диктатурама, посебно у Латинској Америци.
Каснијих година, путовања су му била ограничена због покушаја других нација да га ухапсе због раније америчке спољне политике, напомиње Ројтерс.
Нобелова награда за мир 1973 - која је додељена Кисинџеру и лидеру Северног Вијетнама Ле Дук Тоу, који је одбио да је прими - била је једна од најконтроверзнијих у историји, оцењује британска агенција.
Двоје чланова Нобеловог комитета је поднело оставку због тог избора, а постављена су и питања о америчком тајном бомбардовању Камбоџе.
Форд је Кисинџера назвао "супер државним секретаром", али је такође помињао његову осорност и самоувереност, које су критичари били склонији да зову паранојом и егоизмом.
Хајнц Алфред Кисинџер рођен је у Фурту у Немачкој 27. маја 1923. и преселио се у Сједињене Државе са породицом 1938, пре него што су нацисти кренули у кампању истребљења европских Јевреја. Име је "американизовао" у Хенри и постао натурализовани држављанин САД 1943.
Служио је у америчкој војсци у Другом светском рату, и добио стипендију Харвардског универзитета, где је магистрирао 1952, и докторирао 1954. године. На Харварду је наредних 17 година и предавао.