Најрањивије тачке европске енергетске инфраструктуре

Експлозије које су оштетиле гасоводе Северни ток 1 и 2 који повезују Русију са Немачком показале су колико су рањиве енергетске мреже Европе. Та слабост била је још видљивија када је у недељама после саботаже - за коју Запад тврди да је руска, а Москва да су за њу криви "Англосаксонци" - Немачка пријавила кварове на радио мрежи, а Норвешка "ненормално високу" активност дронова у близини својих поморских енергетских инсталација.

Тај притисак се појачао ове седмице када је ракета погодила село у Пољској, чланици НАТО, изазвавши страхове да би сукоб могао да се прошири ван граница Украјине.

После експлозија на Северном току, НАТО чланице су појачале надзор сателита, летелица, бродова и подморница, формирајући неку врсту штита против дронова изнад Северног и Балтичког мора, а Велика Британија је поручила да ће уложити средства у специјалне бродове који ће обезбеђивати подводне цевоводе и каблове.

"Блумберг" је издвојио неколико постројења која су, према њиховој процени, у највећем ризику од евентуалног напада.

Балтички гасовод

Гасовод може да пребаци до 10 милијарди кубних метара гаса годишње од Норвешке до Пољске преко Данске. Инаугурисан је на дан експлозија на Северном току (26. септембра) и омогућава Пољској и балтичким земљама - љутим противницима Русије - да диверзификују снабдевање енергентима. Иако су капацитети овог гасовода свега десети део Северног тока, свако оштећење система био би тежак ударац за Пољску која нема довољно ускладиштеног гаса, али и индиректан ударац за Украјинце, њих око милион који су побегли у ову земљу.

ИстЛинк и НордБалт

Прекид ових подводних електро-каблова би и практично и симболично изоловао бивше совјетске републике на Балтику са европске мреже у Финској и Шведској, које су недавно одустале од своје политике војне неутралности и изразиле жељу да уђу у НАТО. "НордБалт" повезује Шведску и Литванију, док два "ИстЛинк" кабла повезују Естонију и Финску која се ове зиме припрема за рестрикције струје јер су испоруке електричне енергије из Русије заустављене.

ЛНГ терминали

Течни природни гас (ЛНГ) постао је кључни део европског одговора на прекид увоза руског гаса, а увозно постројење за течни гас у Литванији, Клаипеда, у близини руске енклаве Калињинград прозвано је "Независност". Финска и Естонија, из страха од напада, ове зиме су успоставиле свој плутајући ЛНГ терминал у близини јужног града Инку.

Јуропајп 2 и Лангелед

Ови гасоводи који превозе норвешки гас у Немачку и Велику Британију делују нарочито рањиво с обзиром да су дуги 1609 километара и добрим делом пролазе кроз немирне, далеке воде и тешко их је обезбеђивати.

Борнхолм 

Острво које служи као центар за енергију ветра Немачке и Данске још увек није у функцији, али је овај "енергетски хаб" тешко заштитити будући да се налази на отвореном мору, а евентуални инцидент би представљао жесток ударац напорима Европе да постане енергетски независна. ЕУ, Британија и САД су у мају оптуживали Русију за сајбернападе на сателитску мрежу која контролише хиљаде немачких ветро-турбина.