Упркос чињеници да медији настављају да објављују приче о лошој ситуацији у Украјини, изгледа да ће Зеленски остати на власти, јер Вашингтон не зна шта да ради са Кијевом, оцењује у ауторском тексту за РТ интернешенел Сергеј Полетајев, суоснивач и уредник пројекта "Ватфор".
Још у октобру се чинило да су дани Владимира Зеленског као председника одбројани. Часопис "Тајм" и друге публикације оптужиле су украјинског лидера да је одговоран за неуспехе на фронту. Описан је као човек који је изгубио додир са реалношћу, да није вољан да преговара, да све више има диктаторске и нарцисоидне тенденције, указује Полетајев.
Пре тога су неке истакнуте личности на Западу истицале потребу да се председнички избори у Украјини одрже тачно на време – у марту 2024. То је поменуо амерички сенатор Линдзи Грејем, који је посетио Кијев почетком јесени.
Међутим, почетком новембра, портпарол Стејт департмента рекао је да украјински устав дозвољава отказивање избора, а 30. новембра све фракције и групе украјинског парламента сложиле су се да избори треба да буду одложени колико год ванредно стање буде трајало, плус шест месеци.
Шта све ово значи? Да ли је то резултат веште политике Владимира Зеленског или замка у коју је он сам упао? Или је то показатељ политичке парализе Вашингтона на украјинском фронту?
Пост-азовска анестезираност
Пре годину дана, уздајући се у своју свемоћ, Украјина и Запад су предвидели неизбежни пораз Русије на бојном пољу. Владимир Зеленски је персонификовао ово поверење, које је кулминирало офанзивом Оружаних снага Украјине у правцу Азовског мора.
Неуспех украјинске војске у лето и јесен ове године није био само војни пораз – он је показао неуспех целокупне постсовјетске политике Украјине, коју је Запад активно подржавао.
После таквог фијаска, реално је да би Украјина могла да мисли о промени руководства. Дакле, зашто Зеленски остаје на функцији?
Изгледа да је најочигледнији одговор на ово питање уједно и највероватнији – Запад не зна шта да ради. Да би нова особа заменила Зеленског, Украјини је потребна нова стратегија, коју нема.
Западна елита која је све уложила у илузорну идеју о војном поразу Русије сада је на губитку и суочава се са гомилом нових проблема: сукобом на Блиском истоку, екстремно десним партијама које добијају подршку у Европи и политичком парализом пред америчке изборе. Уосталом, нико није сасвим сигуран да ће Џозеф Бајден, чије здравље сваким даном све лошије, моћи да се кандидује за још један мандат, примећује Полетајев.
Важно је схватити да Вашингтону нису потребни украјински избори, већ да им Кијев и даље буде "на кратком ланцу". Зеленски је почео да измиче контроли – замишљао је себе као великог војног команданта, изгубио разум и почео да изазива бес јавности, као на самиту НАТО-а у јулу. САД схватају да нешто мора да се уради, јер је ментално неуравнотежен шеф државе опасан и непредвидив.
Међутим, Стејт департмент сада не може да оркестрира промену власти у Украјини, посебно зато што украјинска "примадона" одбија да напусти сцену.
У недостатку јасне стратегије, задржавање Зеленског на функцији изгледа као мање од два зла – ако би Украјина упала у политички хаос, то би неминовно утицало на рејтинг демократа на предстојећим изборима, али ако све остане како јесте, питање би се за сада могло гурнути под тепих. Штавише, ако садашња администрација успе да убеди Конгрес да одобри минимални пакет помоћи Украјини, сматраће да је посао обављен.
Остарели лав
Међутим, постоји још један важан аспект. Све већи број људи и у Украјини и на Западу схвата да ће наредна година бити много тежа за Кијев. Последице кобних одлука које је Зеленски донео у последње две године постаће потпуно евидентне – од одбијања да се закључи мировни споразум у Истанбулу, до бесмислене борбе за Артјомовск (на украјинском Бахмут), неуспеле офанзиве и других битака које су резултирале великим губицима.
Зеленски је био тај који је отелотворио ове одлуке и многи желе да он сноси последице, тако да ће сва негативност бити закопана уз председника када сиђе у политички гроб. Али, за сада, док Украјина још може да се бори, Запад жели да се бори са Зеленским на челу.
У том погледу, актуелни председник земље иде путем својих претходника – у Украјини је постало традиционално да се сва кривица сваљује на лидера, а затим га гура у заборав. То значи да би се ускоро сви у Украјини могли ујединити против Зеленског. Чак је и његова партија укључена у игру.
У недавном интервјуу, шеф парламентарне фракције владајуће странке Слуга народа Давид Арахамија признао је да је Кијев у марту 2022. имао прилику да закључи мировни споразум под веома повољним условима и без толико крви – другим речима, оптужио је Зеленског за неуспех у обезбеђивању мира.
Конфликт Зеленског и војног руководства земље такође расте – у бројним интервјуима и чланцима, главнокомандујући оружаних снага Валериј Залужни је у суштини признао да је украјинска војска у безизлазној ситуацији и јасно ставио до знања да је за то крив Зеленски, који се меша у све. Ова оптужба је прилично озбиљна, будући да украјинска војска има пуну подршку украјинског друштва, а Залужни, који се не плаши да говори истину, може искористити популарност војске да подигне сопствени рејтинг.
И док је Зеленски на коленима и у блату, други украјински политичари покушавају да се приволе Западу. Зеленски, међутим, покушава да осујети такве покушаје. На пример, у петак ујутру се сазнало да бившем украјинском председнику Петру Порошенку, који је наводно био на путу у Вашингтон да се састане са новим председником Представничког дома САД, није дозвољен излазак из државе.
Било како било, изгледа да је украјински естаблишмент спреман за нову политичку сезону, која може трајати од шест месеци до две године, а вероватно ће се завршити тихом (или можда не тако тихом) оставком Зеленског и наследником који ће обећати да ће све поправити и очистити украјинску "Аугијеву шталу".
Можда ће нови председник чак и пристати на примирје, а украјинско друштво, уморно од рата, прихватиће ту чињеницу, без ентузијазма, али са уздахом олакшања. А онда ће се све вратити у нормалу, а Украјина ће напредовати и сигурно ће ући у НАТО и Европску унију.
Слон у соби, или: Оно што се сви праве да не виде
Сва ова сањарења су, међутим, нереална јер потпуно игноришу став Русије. Из неког разлога, Украјина мисли о Русији као о пасивном ентитету који ће ћутке прихватити сваки предлог – као што је пристанак на примирје без икаквих обавеза Украјине, замрзавање сукоба или дозвољавање Украјини да се придружи НАТО-у.
Русија ће, међутим, пристати на такве услове само ако је њен војни потенцијал исцрпљен и не буде у стању да настави борбу. У наредних годину или две тај сценарио је мало вероватан. Напротив, највероватније ће руска војска бити у најбољој форми за кампању 2024, док ће украјинске снаге наставити да слабе.
Нико не зна да ли ће то бити довољно да се Украјина потпуно порази у наредној години, али неки мудри украјински стручњаци су већ рекли да земља нема шансе да победи чак ни у актуелном рату исцрпљивањем.
То значи да ће онај који наследи Зеленског, уз све остало, преузети земљу у катастрофалном стању. А ова национална катастрофа ће такође срушити актуелну украјинску политичку елиту, која се нада да ће профитирати од грешака шефа државе.
Можда ће тада Украјином коначно управљати лидери који брину за своју земљу – који желе да спасу оно што је од ње остало, да бране националне интересе, а не западне, и који ће престати да претварају Украјину у "анти-Русију".