Покушај Запада да ограничи приходе Русије од нафте у суштини је пропао, показује нова анализа мера уведених пре годину дана, у коју је "Политико" имао увид.
Земље Г7 и ЕУ наметнуле су горњу границу од 60 долара по барелу за руску сирову нафту прошлог децембра, у покушају да одрже стабилне залихе нафте на глобалном нивоу, а истовремено нанесу штету Кремљу. Али, широко распрострањено заобилажење санкција и зјапеће рупе у њиховом спровођењу значе да Москва и даље зарађује милијарде од свог водећег извозног производа.
Анализа Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) у коју је "Политико" имао увид указује да се неки ефекат санкција осетио почетком 2023. да би онда потпуно избледео. "Утицај горње границе цена је ограничен због неадекватног праћења и спровођења" мера и "рупа" у санкцијама, каже Исак Леви из ЦРЕА.
Један од проблема је, наводи се у извештају, што трговци једноставно игноришу горњу границу цена. Руска нафта се продаје за отприлике 70 долара по барелу. Око 48 одсто руске нафте превезено је танкерима у власништву или осигураним у земљама Г7 и ЕУ, открили су истраживачи.
Исто тако, "рупа у санкцијама" у виду нафтних деривата омогућила је земљама попут Индије да јефтино купују огромне количине руске сирове нафте, прерађују је и затим продају свакоме ко то жели, без ограничења цене.
Санкције нимало нису умањиле одлучност Кремља, наводе из ЦЕРА и додају да ни евентуално спуштање горње границе цене на 30 долара по барелу - што Кијев већ дуже време тражи - не би имало ефекта на финансије Москве.