Више од 750 новинара и запослених у "Вашингтон посту" обуставило је рад на један дан уз поруку да су љути због одлуке компаније да покрене масовно отпуштање радника док трају преговори о уговорима.
Штрајк који је одржан данас је најозбиљнија радикална акција у последњих неколико деценија у овом листу. Талас протеста радника је широм земље, неки су довели до победе за радничка права, док је у медијској индустрији дошло до великог отпуштања.
"Нисмо дошли до ове одлуке лако, сви радимо у 'Вашингтон посту' јер верујемо у његову мисију и у оно што радимо. Веома нам је стало до посла који обављамо, људи, заједнице и прича које покривамо", рекла је репортерка Мариса Ланг.
Вршилац дужности директора листа Пети Стоунсифер најавила је у октобру отпуштање 10 одсто радне снаге, што је 240 радних места.
Као објашњење за тај потез навела је то да је претходно руководство било "превише оптимистично" у погледу раста пословања листа.
Половина отпуштених је прихватила да оде уз отпремнину, а остали који то не прихвате добровољно добиће отказе по далеко мање великодушним условима, рекла је Стоунсифер.
Портпарол "Вашингтон поста" издао је саопштење у којем се наводи да поштује права колега који су се одлучили да учествују у једнодневном штрајку.
"Потрудићемо се да наши читаоци и купци буду што мање погођени њиме. Циљ листа остаје исти као и од почетка преговора: да постигнемо споразум који задовољава потребе наших запослених и потребе нашег пословања", наводи се у саопштењу.
Магазин редакција "Вашингтон поста" објавила је интерни меморандум у којем се изражава страховање да ће новине имати мало текстова за објављивање током штрајка. Уредник је замолио колеге да сачувају приче "о било чему што има макар дах вести".
Вашингтон пост је у власништву оснивача "Амазона" Џефа Безоса, једног од најбогатијих људи на свету. Улагао је десетине милиона долара у лист након што га је купио, али је последњих година претрпео финансијске губитке.
Осим тога, пад у пословању је захватио медијску индустрију, укључујући и "Лос Анђелес тајмс", њујоршки јавни радио, а чак је и "Спотифај" ове недеље најавио отпуштање 17 одсто радника.
Новинари "Вашингтон поста" са чежњом гледају у "Њујорк тајмс" који је успео дигиталне претплате својих корисника да претвори у злато. За лоше пословање окривљују бившег директора и издавача Фреда Рајана јер није постигао сличан успех код њих.
Рајан је иначе ове године напустио "Вашингтон пост" после девет година, а запослени траже од Безоса да уложи више новца у фирму како би опстала.
Чланови синдиката жале се да је одлука о отпуштању непропорционално донета, односно да су погођене само циљане редакције попут градских редакција и оних које се баве локалним вестима.