Амерички председник САД је у среду позвао Конгрес да изгласа нови закон о додели војне помоћи Украјини, указујући на економску корист коју од тога имају САД и наглашавајући импликације за националну безбедност, преноси британски "Гардијан".
Бајден је оптужио је републиканце да су руском председнику Владимиру Путину дали "највећи поклон коме може да се нада". Ипак, само неколико сати касније, сви републикански сенатори су гласали против закона о помоћи Украјини.
А то је само последњи неуспех у низу. Пре само неколико месеци, наставак помоћи се сматрао неизбежним. Ово је сигнал да је помоћ Украјини постала део политичких игара у САД и да ће се вероватно ће све поновити током председничких избора следеће године.
Контроверза није могла да дође у горем тренутку. Дуго очекивана украјинска контраофанзива се суочила са неуспехом, западна подршка рапидно опада, а на зиму се очекују нова жестока бомбардовања Украјине.
Пажњу САД све више заокупља рат у Гази. Уз то, појављују се и оптужбе ко је крив за неуспех, заједно са растућим неслагањем међу украјинским лидерима.
Све је то било могуће предвидети још пре неколико месеци. Америчка јавност, уморна од рата у Ираку и Авганистану, никада није ни била расположена за дуготрајну подршку рату у Украјини. Овај сукоб је до сада већ коштао америчке пореске обвезнике више од 75 милијарди долара.
У време економског успоравања у САД, тешко је замислити да ће америчка јавност бити вољна да продужи ову помоћ, а украјинска контраофанзива, чак и да је била успешна, не би решила све проблеме.
Како је недавно писао "Вашингтон пост", украјинске снаге нису испуниле ни минимум очекивања у контраофанзиви.
Неуспех је последица лоших тактичких одлука украјинског руководства и снажних руских одбрамбених положаја, који су се показали ефикаснијим него што се на Западу очекивало.
Коначно, почетком новембра, главнокомандујући украјинских снага генерал Валериј Залужни коначно је признао неуспех контраофанзиве.
Суочавање Вашингтона са реалношћу
После 18 месеци тријумфалне реторике, најзад би требало да се суочимо са стварношћу, наводи британски лист.
Вође у Кијеву и њихови западни партнери морају да одговоре на нека важна питања: да ли Украјина уопште може да војним путем поврати територије? Колико дуго ће западно јавно мњење наставити да подржава финансирање рата у Украјини? Да ли неуспех у улагању у нашу војну индустријску базу значи да су наше залихе недовољне за снабдевање Украјине?
САД су до сада пружиле лавовски део војне помоћи Украјини.
Уколико Конгрес не одобри даљу потрошњу у Украјини, овај терет ће пасти на европске државе, а то ће довести Украјину у још тежу позицију. Главно питање за за Бајденову администрацију јесте како замишљају наставак помоћи на дужи рок.
Администрација до сада није разматрала како ће тећи наставак рата ни да ли је рат уопште одржив. Уместо тога, председник САД је заоштрио своју реторику, постављајући питање Конгресу да ли ће пустити Путина да победи.
Бајденова администрација би под хитно требало да формулише план "Б", без обзира да ли ће Конгрес одобрити нова средства. Тренутно има мало смисла залагати се за прекид ватре, све док Москва очекује да Доналд Трамп победи на изборима у новембру.
Ипак, темељ би се могао да се постави сада: отварањем линија комуникације са Москвом и започињањем разговора са Кијевом и другим европским савезницима о завршетку рата.
Председнику Бајдену је хитно потребан другачији наратив. Уместо садашњег наратива, Бела кућа треба да понуди нови. Ово неће бити популарно у Украјини, али то је план који може да заустави даље украјинске губитке.
Што је још важније, закључује "Гардијан", ова промена омогућила би Бајденовој администрацији бољу позицију крајем 2024. године, када би могла да започне преговоре о примирју са Русијом.