Бивши саветник кабинета председника Украјине Владимира Зеленског Алексеј Арестович, за којим је Русија расписала потерницу, а против којег Украјина води неколико кривичних поступака, поручио је да не види да Украјину следеће године очекује позитиван сценарио.
Он је, у интервјуу за "Реч посполита", нагласио да не зна да ли би одржавање председничких избора у Украјини променило ишта у држави.
Говорећи о потенцијалном развоју догађаја током 2024, Арестович је издвојио три могућа сценарија.
Прва опција предвиђа постизање договора између главних сила - Кине, Сједињених Америчких Држава и, наравно, Русије - које би се договориле о прекиду борби. Ипак, како каже, то за Украјину не би значило и потпуни прекид сукоба или коначан мир.
Према његовим речима, прекид ватре би се понекад кршио, а многи војници би, након враћања са фронта, могли да се суоче са економским проблемима попут незапослености.
Такође, као један од потенцијалних проблема, Арестович наводи то да би војници касније могли да почну да обраћају пажњу на то ко све од њихових комшија није био на фронту, што би онда довело до "локалних сукоба", а можда и до "још једног, трећег Мајдана, али овај пут оружаног".
Друга опција је наставак борби уз подршку Запада и пораз на одређеним деловима фронта. И у том случају Арестович предвиђа незадовољство у народу - "Онда бисмо почели да тражимо кривце".
И, трећа опција, за коју и сам Арестович каже да је "бајковита, нешто налик на фантастику", значила би да ће Запад "доћи себи" и одлучити да Кијеву пружи "огромну количину оружја и друге помоћи".
"Онда ћемо кренути у офанзиву. Али, искрено говорећи, не видим позитиван сценарио за Украјину у 2024. години", закључује.
Говорећи о председничким изборима, чије је одржавање током следеће године забранио украјински председник Владимир Зеленски, Арестович каже да сматра да би они требало да буду одржани, без обзира на тренутну ситуацију, и додаје да Зеленски може да измени било који закон тако да они ипак буду одржани, уколико то жели.
"Међутим, не знам да ли ће избори нешто променити. Друштво живи у претераним очекивањима и у уверењу да ћемо се вратити на границе из 1991. године. Међутим, већ пет месеци не можемо да вратимо Токмак, који се налази 18 километара од линије фронта. Ако сви говоре да избора неће бити, онда треба формирати владу националног спаса", каже бивши близак сарадник Зеленског.
Он оцењује да би Украјина требало да се односи према Донбасу, Херсонској и Запорошкој области као што то ради Јужна Кореја према територијама Северне Кореје.
"Кијев би требало да призна да нећемо одустати од својих територија, али и то да у овој фази нисмо спремни да их вратимо војним путем. Потребно је повећати војну сарадњу са западним земљама како би се спречио велики рат, уколико Русија настави да напредује на фронту", оцењује Арестович.