Европљани су генерално отворени за идеју о придруживању Украјине ЕУ, упркос трошковима и ризицима, али су у најбољем случају равнодушни на тему проширења блока којим би биле обухваћене Грузија и земље Западног Балкана, показало је истраживање спроведено уочи овонедељног самита лидера Европске уније у Бриселу, пренео је "Гардијан".
На бриселском састанку важна ставка ће бити управо пријем нових чланица у Унију, пре свега Украјине и Молдавије. Европска комисија је препоручила да почну формални преговори о придруживању двеју држава блоку, а подржала је и преговоре о пријему с Босном и Херцеговином, те препоручила да Грузија добије статус земље кандидата.
Анкета спроведена у шест земаља чланица ЕУ за Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) показала је значајну подршку кандидатурама Украјине и, у мањој мери, Молдавије и Црне Горе, али и дубоку економску и безбедносну забринутост.
Широко је заступљено противљење евентуалном приступању Турске (51 одсто испитаника), као и изразито хладан одговор на изгледе да се Србија, Албанија, БиХ, тзв. Косово, Северна Македонија и Грузија придруже блоку – мање од 30 одсто анкетираних подржава улазак ових земаља у ЕУ.
Најнижа подршка приступању је за тзв. Косово (20%), затим Албанију (24%), Србију (25%) и Грузију (25%). Следе Северна Македонија (26%), Босна и Херцеговина (28%), Молдавија (30%), Црна Гора (30%).
"Геополитичка реторика из Брисела прикрива дубоку забринутост земаља чланица због потенцијалних последица проширења и широко распрострањени скептицизам у погледу способности ЕУ да апсорбује нове чланице", рекао је виши сарадник за политику ЕЦФР Пјотр Бурас.