Европска комисија одобрила је предлог за коришћење хитних или непредвиђених прихода од имобилизованих средстава Централне банке Руске Федерације за потребе Украјине, изјавио је извор у ЕК новинарима у Бриселу и додао да предлог садржи само прелиминарне кораке и захтева одобрење свих држава-чланица ЕУ.
ЕУ не сматра да додатни приходи од имовине Руске Федерације припадају Централној банци Русије, због чега их неће користити за компензацију Украјине, већ за финансирање европских пројеката овнове те државе, рекао је репортерима из Брисела извор из Европске комисије, преносе "РИА Новости".
Европска комисија је у уторак одобрила свој предлог за прве кораке за накнадно коришћење ванредног профита од имовине Централне банке Русије која је замрзнута у ЕУ за европске програме обнове Украјине.
"Фајненшел тајмс" је раније објавио да ЕК намерава да од замрзнуте руске имовине прикупи око 15 милијарди евра до 2027. године за подршку Украјини
"Важно је да разјаснимо да не говоримо о надокнади штете нанете Украјини, јер је Русија одговорна за штету и платиће је из сопствених средстава. Говоримо о приходима који не припадају Централној банци Русије, тако да се могу користити не за компензацију, већ за програме реконструкције и рехабилитације", рекао је извор.
Извор је објаснио да ЕК сматра да су ванредни приходи од средстава Централне банке Русије добијени само зато што су замрзнути, те се стога не може сматрати да припадају ни депозитарима у којима се чувају, ни руској држави.
Након почетка Специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди евра.
Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског "Еуроклира" – једног од највећих светских система за поравнање и клиринг.
Крајем октобра, "Еуроклир" је објавио да је да је за девет месеци 2023. зарадио око три милијарде евра камата од улагања у санкционисану руску имовину.
Лидери ЕУ су прошлог октобра наложили Европској комисији да припреми предлоге за коришћење замрзнутих средстава за финансирање обнове Украјине.
Недавно се, услед раскола у ЕУ око договора о 50 милијарди евра за финансијску помоћ Кијеву за период до 2027. године, поново интензивирала дискусија о коришћењу прихода од руске имовине у ове сврхе.
Средином октобра, белгијски премијер Александар де Кро је рекао је да та држава формира фонд за подршку Украјини од 1,7 милијарди евра, користећи средства прикупљена од опорезивања прихода од замрзнуте руске имовине.
Он је додао да Белгија планира да Украјини пребаци "сва средства добијена од опорезивања прихода од руске имовине", као и да ће се та средства користити за куповину оружја, хуманитарне помоћи, за финансирање цивилне мисије ЕУ за Украјину, као и за финансијску помоћ.
Европска централна банка је раније упозорила да би употреба замрзнутих руских средстава од стране ЕУ за финансирање Украјине могла дугорочно да представља репутациони ризик за европску валуту.
Они су позвали Брисел да "размишља дугорочно, даље од овог конкретног сукоба" и потражи друге начине за финансирање Украјине.
Кремљ је навео да би доношење таквих одлука "било још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права".
Руски министар финансија Антон Силуанов раније је рекао да од 2022. године непријатељске западне земље уводе санкције Русији, њеним грађанима и организацијама, а Европска унија и друге западне земље активно раде на стварању законских услова за конфискацију замрзнуте руске имовине.
Русија је више пута нагласила да ће се земља изборити са притисцима санкција које је Запад почео да врши пре неколико година и који наставља да се појачава.