Готово две године ЕУ понавља обећање да ће Украјину и њен народ подржавати "док год је потребно" иако се, ових дана испоставља да је можда истинитији израз "док год можемо да се договоримо", наводи "Политико" истичући да је самит лидера ЕУ нови тест јединства тог блока.
Јер 27 држава чланица сада се боре да једногласно договоре дугорочни пакет помоћи Кијеву од 50 милијарди евра, као и да отворе врата будућем чланству те државе.
Неуспех да се постигне сагласност о таквој историјској одлуци, сагласни су многи, укаљао би имиџ европског заједништва, и не само прекршио завет ЕУ о дугорочној подршци Украјини, већ угрозио и њене укупне геополитичке амбиције.
Самит ће бити "одлучујући", рекао је белгијски премијер Александар Де Кру, додајући да је шанса за придруживање блоку највећа подршка коју ЕУ може да пружи Украјини.
"ЕУ сада тестира границе обећања 'колико год је потребно'. Очигледно да 'докле год је потребно' значи 'колико год можемо да се договоримо'. Ако не можемо, очигледно ће то имати огромне последице, пре свега у Украјини, али не само тамо", каже министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис, један од најгласнијих присталица Украјине.
Нови самит није први тест заједништва ЕУ. Санкције које је блок уводио Русији, често су разводњаване због економских забринутости различитих земаља ЕУ, што је понекад водило препиркама па и неким трговачким маневрима. Мађарски премијер Виктор Орбан тако важи за лидера који је редовно користио право вета да би добио уступке за Будимпешту, иако до сада никада није спречио споразум.
Овај пут, међутим, Орбан је изричит да не дозвољава ни додатна издвајања за Кијев, али ни отварање приступних преговора са Украјином, називајући овај други предлог "неоснованим и лоше припремљеним". Уместо тога, мађарски премијер тражи стратешку дебату о украјинској политици ЕУ и позива на прекид ватре између Русије и Украјине.
Десетине званичника и дипломата ЕУ из целог блока истакле су да је Мађарска изолована у свом положају, као и да осталих 26 земаља чланица и даље подржава Украјину и желе да Кијев буде део клуба на дужи рок.
Приватно, међутим, многи признају да рат више није главни приоритет у свакодневном животу већине лидера ЕУ.
"Сумње су у порасту. Колико је очајна ситуација на бојном пољу? Колико ћемо још новца улити у ову црну рупу? Популисти широм Европе зајахаће овај талас у наредним месецима", рекао је анонимни званичник ЕУ.
Што су ближи јунски европски избори, лидери ЕУ су опрезнији у свом фаворизовању Украјине у односу на свакодневне бриге сопствених грађана. Седам земаља ЕУ је нагласило да 50 милијарди евра Кијеву мора пратити и новац за друге европске приоритете, као што је решавање проблема миграција, управо да би се избегле домаће критике.
"Сада видимо да настаје група земаља које понекад изгледају као да размишљају о томе да ли да Украјина постане чланица ЕУ", рекао је један високи дипломата ЕУ, наводећи пример жеље Аустрије да будуће чланство Украјине буде повезано са наредним корацима по питању чланства Босне и Херцеговине.
Првих шест месеци наредне године биће брутални за Украјину, превдиђа директор истраживачког центра РУСИ Нил Мелвин, директор истраживачког центра РУСИ, који додаје и да ће Русија успети да убрза производњу и снабдевање оружјем док с друге стране вене помоћ украјинских савезника.
Председница Комисије Урсула фон дер Лајен рекла је у среду да је сада време да се покаже "шта значи подржавати Украјину колико год је потребно. Украјина се не бори само против освајача, већ за Европу. Придруживање нашој породици биће коначна победа Украјине", навела је Фон дер Лајен.