Свет

Демократија, али само за подобне: Немачка би да забрани (екстремну) десницу

Са успоном радикалних конзервативаца, немачки мејнстрим политичари очајнички траже (брзо) решење
Демократија, али само за подобне: Немачка би да забрани (екстремну) десницуGetty © Jens Schlueter / Stringer

Прошле недеље, немачка обавештајна агенција предузела је драматичан корак означивши огранак странке Алтернатива за Немачку (АфД) у Саксонији као претњу демократији – потенцијални први корак ка потпуној забрани АфД-а као неуставне партије.

Иако је Немачка у прошлости користила уставна овлашћења у име унутрашње безбедности да обузда тврдокорне крајње десничарске (и радикално левичарске) снаге, на мети су биле маргиналне неонацистичке странке и удружења која нису имала шансе да дођу на власт чак и на општинском нивоу или у коалиционим владама. АфД је друга прича.

Истраживања јавног мњења показују да је АфД данас убедљиво најјача странка у источној Немачкој, забележили су рекордне резултате на државним изборима у западној Немачкој и спремни су да освоје највише гласова следеће године у источној половини земље, пише "Форин полиси". Другим речима, АфД би могли да буду извршна власт, нарочито ако конзервативци (ЦДУ, Слободне демократе) сматрају да им је у интересу да на десничарску странку гледају као на одраз воље бирача.

Таква опција, упркос декларативном демантовању ове странке, није тако натегнута: конзервативне странке широм ЕУ су претвориле крајње десничарске странке у владајуће коалиционе партнере, укључујући Аустрију, Хрватску, Данску, Финску, Италију, Словачку. У немачкој Тирингији, ЦДУ, ФДП и АфД, сви у опозицији, али са већином између њих, сада се повремено удружују како би заобишли левичарску мањинску владу.

Одједном, Немцима су пред очима слике политичког хаоса међуратне Вајмарске републике која је окончана победом нацистичке партије и доласком на власт Адолфа Хитлера 1933. Због тога одлука агенције и могућа забрана АфД-а - која је веома контроверзна и ризична опција - ипак добија подршку широм немачког политичког спектра. И ту се поставља питање - да ли се талас екстремне деснице широм Европе може зауставити или успорити законским мерама?

Досадашње стратегије нису уродиле плодом. Постоји дуга историја забране екстремистичких партија и удружења у Европи, не само у Немачкој. Од средине 2022. и Немачка и Француска су хапсиле чланове екстремно десничарских организација које су учествовале у планирању терористичких напада.

Странка Виктора Орбана Фидес искључена је из главне конзервативне Европске народне партије. Али наводи "Форин полиси", Фидес није забрањен, а екстремисти у Француској и Немачкој нису припадали странкама са представницима у националном парламенту.

У ствари, АфД је друга по величини опозициона странка у немачком Бундестагу после демохришћана и желе да дођу на власт демократски, преко избора. А након победе крајње десничарске Партије слободе Герта Вилдерса у Холандији у новембру, очекује се да ће истомишљеници широм Европе, укључујући АфД, имати бољи учинак него икада на изборима за Европски парламент у јуну.

Немачки закон даје уставном суду овлашћење да угаси политичку странку када она тежи противуставним циљевима и када је у позицији да те циљеве оствари. Један од најјачих аргумената против таквих забрана је да стављање странке ван закона не "поништава" њене присталице.

Немцима је потребно само да погледају у Грчку да виде како забрана крајње десничарске партије, Златне зоре, није учинила ништа да ослаби крајњу десницу која се реорганизовала под новим партијама.

Сама Златна зора је дисквалификована из кандидовања на изборима ове године не због своје антиимиграционе и политике негирања Холокауста, него зато што су се њени лидери бавили криминалним пословним активностима. Уместо њих, у јуну су три крајње десничарске странке ушле у грчки парламент освојивши 34 од 300 места.

image