Смањен доток западне помоћи приморао је Украјину да обустави неке војне операције, а највиши генерал Александар Тарнавски рекао је да су се кијевске трупе суочиле са несташицом муниције дуж "целе линије фронта", што ствара "велики проблем".
Би-Би-Си указује да до тешкоћа на бојном пољу долази након што су политичке препирке задржавле милијарде долара помоћи које се војска Владимира Зеленског надала да ће добити од САД и ЕУ.
Украјина се нада да ће уз помоћ Запада подстаћи сопствену индустрију муниције, али се и даље у великој мери ослања на западне залихе, посебно на испоруке ракета дугог домета и система противваздушне одбране.
Кијеву, како је навео Тарнавски за Ројтерс фале артиљеријске гранате, а посебно оне за оружје из совјетског доба.
"Оно што имамо није довољно, с обзиром на наше потребе. Дакле, ми то прерасподељујемо. Препланирамо задатке које смо сами себи поставили и смањимо их", навео је он.
Све мања страна војна помоћ, како он каже, већ утиче на стање на бојном пољу и намеће промену тактике.
"У неким областима смо прешли у одбрану, а на некима настављамо офанзивне акције", указује украјински генерал.
ЕУ се обавезала да ће послати милион артиљеријских граната до марта 2024, али до сада је само 480.000 испоручено или је у припреми.
У међувремену, САД су Украјини доставиле више од два милиона граната калибра 155 милиметара за употребу у артиљеријским системима западне производње. Њихове сопствене залихе су исцрпљене, што је и довело до одлуке да летос пошаљу касетну муницију.
Украјина, према писању Би-Би-Си-ја већ користи муницију брже него што је могу произвести њени партнери. У извештају естонског министарства одбране наводи се да је Кијеву потребно најмање 200.000 артиљеријских граната месечно да би задржао предност у односу на Русију.
"Одржавање ове стопе испразниће европске и америчке залихе током 2024. и захтеваће значајне иностране куповине муниције", наводи се у том документу.
У разговору за Би-Би-Си, заменик украјинског министра одбране Иван Хавриљук рекао је да земља појачава производњу камиказа дронова "како би надокнадила недостатак артиљеријских граната".
Осим тога, повећавала је сопствену производњу артиљеријских граната "за скоро читав спектар" свог оружја из совјетске ере.
Он је, такође, рекао да се земља нада да ће подстаћи своју одбрамбену индустрију заједничком производњом муниције са западним компанијама на тлу Украјине, што је како је рекао Хавриљук, био фокус преговора делегације Владимира Зеленског са америчким компанијама, када је потписан и низ споразума.
Украјина, како он истиче, не може да парира Русији по ресурсима или људству па им је циљ постизање технолошке супериорности.
Оваква ситуација је, како сугерише Би-Би-Си, показала Русији да међународна подршка Украјини слаби и да постоји забринутост да би Москва, пребацујући своју економију на ратну основу, могла надјачати Запад у овој битци исцрпљивања.
Кале Кирсс, естонски саветник за одбрану у НАТО-у, рекао је за Би-Би-Си да Европа треба да обезбеди средства за подршку Украјини.
"Морамо веома јасно да сигнализирамо Русији да смо спремни за дуг рат и да ћемо подстаћи нашу индустрију и ће посветити своје ресурсе", указао је.