Председник Русије Владимир Путин планира да сукоб у Украјини оконча или договором са Западом или војним поразом Кијева и уништењем украјинске државе, оцењује Сергеј Полетајев, оснивач пројекта "Ватфор".
Од доласка на власт, Путин је развио имиџ бескомпромисног борца против непријатеља Русије. Међутим, у односима са Западом и Кијевом, Путин је увек био човек компромиса. Главни постулат његове политике у Украјини био је споразум. Од гасних ратова, преко Црноморске флоте, до споразума из Минска, Путин никада није покушавао да затре Украјину.
То је, наводи Полетајев, био често критикован приступ али Путин, као и остатак руске елите, на Украјину гледа као на независну државу и увек је признавао њено право на самоопредељење. То не значи да није имао "план Б" у резерви.
У почетку, Путин је разговарао директно са украјинским вођством али, како је Кијев губио своју независност, почео је да преговара са Западом - отуда Мински споразуми.
Резервни план за Минске споразуме била је "специјална војна операција".
Марта 2022. у Истанбулу, предложено је да САД, Британија и Кина буду гаранти. Запад је одбио и уместо тога наоружао Кијев, повукавши ручну са пријемом Украјине у НАТО.
Другим речима, Запад не дозвољава Украјини да пропадне, али не провоцира реакцију Москве, док Русија полако али сигурно тера Кијев на колена.
Русија је Специјалну војну операцију припремала дуго и темељно и она се одвија по утврђеном плану - Запад одржава Кијев у животу, Украјинци шаљу стидљиве сигнале да су спремни да преговарају. Међутим, наводи Полетајев, стране су још сувише удаљене.
Шта ће се догодити 2024?
Кремљ би могао да настави са овим интензитетом борби које ће исцрпети Украјину и доказати да Кијев не може да постигне војну победу. Запад ће се наћи у ситуацији да ће морати да бира - или да одустане од Украјине, или ће је Русија сатрти као државу.
Ако Украјина не пропадне у наредним месецима, релативни мир би могао да потраје до краја америчких избора. Онда ће новој администрацији бити понуђен договор.
У међувремену, војна ескалација ће послужити као осигурање - у одсуству одрживог договора, биће покренут велики напад на тачно одређене мете како би се Кијев натерао да пристане на војну неутралност.
Путину је важније да направи договор са Западом него да сломи Кијев. Уосталом, то су разлози због којих се и води војна операција, а физичко смањење Украјине је само споредна предност. Ако му то пође за руком, Украјина ће постати већа верзија Грузије – и то би вероватно била најбоља судбина за њу, сматра Полетајев.
Ниједан договор није могућ овде и сада, али након неуспеха кијевске контраофанзиве, Запад није вољан да шаље новац и оружје како би одржао свог клијента у тренутном, не тако добром, стању. Уколико се плима не преокрене, шансе Украјине да се одупре руском нападу ће се смањивати сваким месецом, а са њима и наде Запада да ће силом збацити Путина, закључује аналитичар.