Ко је Алис Вајдел: Заштитно лице Алтернативе за Немачку и нова звезда европске деснице (ГРАФИКА)

Годину за нама у немачкој политици обележило је много тога – од незапамћене буџетске кризе, сукоба унутар владе, до драстичног пада популарности владајуће коалиције – али вероватно највеће изненађење је незаустављив успон десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).

Према писању немачких медија АфД би на следећим изборима први пут могао да има и кандидата за канцелара – највероватније свог копредседника Алис Вајдел, којој је подршка последњих месеци драстично порасла.

А ванредни избори, који у Немачкој нису честа појава, више не делују толико незамисливо након што је буџетска криза продубила већ постојеће поделе у владајућој коалицији – где на сцену ступа АфД и њихова амбициозна предводница.

Вајдел, како је то за "Билд" рекао новинар Макс Роденбек, једном речју представља "контрадикцију" унутар своје партије: Она је лезбејка из Западне Немачке, доктор је економских наука и течно говори мандарински језик пошто је годинама радила у Кини. Вајдел већи део године живи у Швајцарској, а већ годинама је у вези са женом пореклом из Шри Ланке са којом има двоје усвојене деце.

С друге стране, њена партија доминира на истоку земље, пре свега међу друштвено конзервативним мушкарцима који долазе из радничке класе. Ипак, та контрадикција АфД није коштала популарности – напротив, Роденбек каже да је њено приступање партији "донело нову енергију".

Демократија, али само за подобне: Немачка би да забрани (екстремну) десницу

У томе није погрешио. И поред свог "неконвенционалног" порекла, Вајдел не одудара од позиција своје партије: Противи се масовном приливу имиграната – за шта криви некадашњу канцеларку Ангелу Меркел – коришћењу евра и, што је посебно занимљиво с обзиром на сопствену сексуалну оријентацију, истополним браковима.

Она је почетком 2022. изјавила и да је Запад направио грешку када је Украјини обећао чланство у НАТО-у и да је крив за ескалацију кризе у тој земљи, што је наишло на похвале чак и кинеског Министарства спољних послова. Као решење сукоба тада је предложила неутралан статус Украјине.

Ново виђење немачке спољне политике

Изјаве Алис Вајдел не представљају изненађење, пошто је АфД већ годинама познат као једина парламентарна партија у Немачкој која пропагира спољну политику која одудара о европско-атлантистичког главног тока, пре свега када је реч о односима са Русијом.

Манифест баварске подружнице АфД-а за изборе који су у тој покрајини одржани почеком октобра могао би да укаже на то како ће спољнополитичка визија те партије изгледати у будућности.

Наиме, у њему се, поред ранијих позива на прекид помоћи Украјини и укидање санкција против Русије, наводи и да би Баварска требало да буде "мост између Истока и Запада, а не Бајденове геополитике која покушава да подели Евроазију и служи америчким интересима".

У манифесту се позива и на заобилажење званичног Берлина и обнову веза Баварске и Русије "по моделу Мађарске и Србије", као и на заузимање неутралне позиције у "геополитичком сукобу САД и земаља у успону, пре свега чланица БРИКС-а Русије и Кине".

Иако је став баварске подружнице АфД и даље у одређеној мери "радикалан" у поређењу са званичном позицијом те партије, промене у спољнополитичкој оријентацији АфД-а су очигледне: Док је на европским изборима 2014. године у манифесту АфД-а писало да је "НАТО стуб трансатлантске безбедности чији је кључни део савез са САД", он се у програму за изборе 2024. године не помиње ниједном – али се зато позива на ближу сарадњу са ШОС-ом и Евроазијском економском унијом, док се на доминацију "неевропских сила" (очигледно САД) гледа крајње критички.

Блиске односе руководства АфД-а са Москвом показује и чињеница да су многи од њих путовали у Русију – чак и након почетка СВО, када је за многе у Европи то постало "табу" – али и то што је копредседавајући те партије Тино Крупала присуствовао прослави Дана победе 9. маја у руској амбасади.

Требало би нагласити и да се АфД противи самопроглашеној независности "Косова", у чему такође одударају од доминантног наратива у Немачкој.

Промене у спољнополитичкој оријентацији АФД-а посебно су занимљиви ако се у обзир узме и чињеница да та партија више није маргинална снага која се може игнорисати – напротив, реч је о партији која ужива подршку око 20 одсто немачких бирача и која би у неколико источних покрајина могла да освоји и највећи број гласова.

С друге стране, популарност владајуће коалиције је у драстичном паду. Појединачно, свака од три партије које је чине – Социјалдемократе (СПД), Зелени и Слободне демократе (ФДП) – ужива мању подршку од АфД-а, док би у збиру за њих гласала тек око трећина Немаца.