Каква је веза ратне пропаганде САД и популарних видео-игара?

Ново издање популарне видео игре "Кол оф дјути" привукло је пажњу великог броја гејмера, али и новинара истраживача који подсећају и упозоравају на тесне вишегодишње везе између безбедносних и војних структура и компанија које праве видео игрице.

Видео игра "Кол оф дјути: Модерн ворфер 2", најновије издање ове популарне франшизе из студија "Активејшн Близард", ових дана обара рекорде популарности.

За нешто мање од три недеље успела је да заради преко милијарду долара.

Истовремено, игрица је изазвала талас контроверзи, пре свега због нивоа у ком играчи треба да убију иранског генерала чији лик, по свему судећи, представља Касема Сулејманија, команданта Исламске револуционарне гарде кога су Американци убили почетком 2020. године.

Овде није реч о усамљеном случају. Студио "Близард" познат је по својим (не баш) прикривеним везама са високим званичницима америчког безбедносног и војног естаблишмента, који већ годинама користе ову компанију и њихову изузетно популарну франшизу "Кол оф дјути" као пропагандно средство за промоцију својих циљева, тврди новинар и публициста Ален Меклауд у ауторском тексту за "Минт прес њуз".

Документи до којих је новинар и истраживач Тим Секер дошао откривају да су везе између безбедносних структура и компанија које праве видео игре много озбиљније него што се првобитно мислило.

Представници америчке авијације су, на пример, у септембру 2018. године позвали неколико водећих руководилаца из света забаве у посету војној бази на Флориди, а међу њима су се нашли и продуценти видео игара "Кол оф дјути".

"Тамо су отишли како би се упознали са најсавременијим наоружањем којим располаже америчка војска и тако учинили индустрију забаве кредибилним заступником америчке ратне машинерије", наводи Меклауд.

"Ово је одлична прилика да се људи образују, како би могли да постану уверљивији заступници наших интереса у филмовима и видео играма које се баве ваздухопловним снагама", написао је портпарол Команде за специјалне операције америчке авијације.

Када је реч о франшизи "Кол оф дјути", сарадња са америчким сектором безбедности протеже се више од десет година уназад.

Документи до којих је дошао Секер показују да су представници америчких маринаца учествовали у изради видео игара "Кол оф дјути: Модерн ворфер 3" и "Кол оф дјути 5".

Продуценти ових игара од њих су тражили приступ објектима америчке војске како би се боље упознали са наоружањем, које се касније нашло и у самим игрицама.

Секер је изјавио да америчка војска користи видео игре како би се представила у позитивном светлу и привукла нове регруте.

"За одређене групе гејмера то је пут до запослења, јер неке од игара садрже прикривене рекламе. Чак и без експлицитних покушаја да регрутују нове војнике, игре као што су 'Кол оф дјути' чине да рат изгледа забавно, узбудљиво, као бекство од досаде свакодневног живота", рекао је он.

Продуценти игара "Кол оф дјути" обратили су се Министарству одбране за помоћ у изради игре чија се радња дешава у 2075. години. Ипак, представници војске су "изразили забринутост због сценарија у игри који укључује рат против Кине", што је на крају довело до напуштања читавог пројекта.

"Близард" и високи званичници

Везе између индустрије видео игара и служби безбедности последњих година постале су и кадровске. Занимљив је пример Френсис Таунсенд, високе саветнице  у "Близарду", која је до септембра ове године обављала и дужност извршног потпредседника те компаније.  

Пре него што је прешла у индустрији видео игара, она је годинама била део сектора националне безбедности. Била је шеф обавештајног одсека обалске страже и заменик државне секретарке Кондолизе Рајс за борбу против тероризма, а председник Џорџ Буш ју је 2004. поставио у Обавештајни саветодавни одбор.

Као највише позиционирани саветник за борбу против тероризма, Таунсендова је постала заштитно лице "рата против тероризма". Она је годинама плашила америчку јавност "могућим терористичким нападима Ал Каиде", који се на крају никада нису догодили.

Таунсендова је популаризовала термин "побољшане технике испитивања", познати еуфемизам за мучење из периода Бушове администрације. Она је, како наводи амерички официр Стивен Џордан, инсистирала да се у озлоглашеном ирачком затвору Абу Гариб "појача програм мучења" како би се од затвореника извукло више корисних информација.

Таунсендова је одбацила ове оптужбе. Ипак, она је критиковала нападе на оперативце ЦИА који су спроводили мучења затвореника, наводећи да ће будуће администрације због тога имати "везане руке" из страха од лошег публицитета.

Поред свог запослења у "Близарду", Таунсендова се налази на битним положајима у већем броју утицајних организација и тинк-тенкова, од којих су многи блиски америчкој војсци и безбедносном сектору. Она је у извршним одборима Атлантског савета, Савета за спољне односе, а сарадник је и Центра за стратешке и међународне студије.

Још двоје високо позиционираних званичника "Близарда", Ченс Гласко и Дејв Ентони, запослени су у Атлантском савету. Ентони не крије да је блиско сарађивао са представницима америчке војске, а једном приликом је чак и похвалио Оливера Норта, озлоглашеног америчког официра који је осуђен због своје улоге у скандалу "Иран-контра".

Ко "убије" Кастра добија трофеј

Франшиза "Кол оф дјути" постала је позната и по томе што се у њој често појављују зликовци који имају много сличности са стварним личностима, углавном оним које САД сматрају за непријатеље.

Тако се у најновијем издању ове игре у једној мисији појављује ирански генерал Горбрани, кога играч треба да усмрти нападом из дрона. Реч је о очигледној имитацији илегалног убиства генерала Касема Солејманија, које су Американци спровели почетком 2020. године. Генерал је у видео игри представљен као "руски пион" који "помаже терористе".

У издању "Кол оф дјути: Блек Опс" из 2010. године постоји мисија у којој играч мора да убије кубанског лидера Фидела Кастра. Уколико га погоди у главу, он ће видети успорени снимак метка који му пресеца мозак и добиће трофеј "убица диктатора".

Играчи тако могу да ураде оно што Американцима није успело из више од 600 покушаја.

У игри "Кол оф дјути: Гоустс", која је смештена у Венецуели, играч се бори против социјалистичког латиноамеричког диктатора генерала Алмагра, који очигледно подсећа на председника Венецуеле Уга Чавеса. Током шесте мисије у видео игри, играч мора да упуца и убије Алмагра.

Антируска пропаганда доживела је врхунац у игри "Кол оф дјути: Модерн ворфер", објављеној 2019. године, у којој се на једном нивоу опонаша инцидент познат као "Аутопут смрти". Реч је о нападу који је америчка војска извела током Заливског рата 1991. године, када је напала ирачку војску која се повлачила из Кувајта, током ког је убијено више стотина ирачких војника и уништено на хиљаде возила.

У "Кол оф дјутију" међутим, Руси су ти који из ваздуха гађају војску у повлачењу, на тај начин дистанцирајући Америку од овог злочина и пребацујући кривицу на непријатељску државу.

"У земљи у којој је изложеност људи видео играма далеко већа од њиховог познавања историје и актуелних дешавања, ове манипулације помажу у уобличавању интелектуалних, емоционалних и политичких реакција код играча. То их чини склонијим милитаризму, чак и ако га не испољавају сви на неки конкретан начин", објашњава Сектер.

Последњих деценија, видео игре су постале центар меке моћи и идеологије. Овај медиј изузетно је ефикасан у индоктринацији деце и младих, који видео игре често конзумирају као облик "лаке забаве". Они због тога нису обазриви и не пазе на исти начин на који би то радили да слушају говор неког политичара.

Игре "Кол оф дјути" у том погледу посебно су опасне, пошто је реч о франшизи која је директно повезана са људима из самог врха америчких безбедносних структура. За гејмере, циљ ових игара је забава. Али за оне који их праве, циљ није само зарада, већ и ширење пропаганде америчке војне машинерије.