Влада немачког канцелара Олафа Шолца се, након нешто више од две године на челу највеће економије Еврозоне, налази у дубоким проблемима, што је подгрејало гласине о потенцијалном распаду владајуће коалиције.
Поделе између три владајуће партије - Шолцових Социјалдемократа (СПД), Зелених и Слободних демократа (ФДП) - све су дубље, а криза је добила нову димензију када је немачки Уставни суд донео пресуду којом је одлука о потрошњи средстава првобитно намењених за ублажавање последица пандемије на владину зелену агенду проглашена противуставном.
Таква одлука би пољуљала сваку владу, али је због природе Шолцове коалиције у Немачкој тај проблем посебно значајан, пише "Политико".
Наиме, министар финансија из редова фискално конзервативног ФДП-а Кристијан Линднер одбио је да подржи нову суспензију уставне забране задуживања, чиме је онемогућено финансирање амбициозних пројеката енергетске транзиције - која је приоритет за други стуб коалиције, Зелене.
Многи немачки гласачи љути су због чињенице да се немачка влада уопште нашла у овој ситуацији - без плана Б чак и у тренутку када је пресуда Уставног суда деловала извесно, наводи бриселски портал.
Да ли ће влада пасти?
У већини држава оваква криза би довела до пада владе. Ипак, у Немачкој то није случај - зато што је обарање влада у тој држави изузетно тешко.
Како би спречили појаву политичке нестабилности налик на ону која је претходила успону нациста на власт почетком 30-их година, аутори немачког Устава су поставили изузетно тешке услове за обарање влада и расписивање нових избора.
Једино немачки канцелар има надлежност да позове на гласање о поверењу влади у Бундестагу, док је председник државе једини који може да распише изборе.
Због тога је гласање о поверењу влади у Немачкој права реткост - до сада су спровођена само пет пута - и то углавном у тренуцима када су актуелни канцелари желели да ојачају сопствену позицију, наводи "Политико".
Немачки канцелар је против своје воље уклоњен само једном, када је 1982. године ФДП напустио коалицију са Социјалдемократама Хелмута Шмита и, без нових избора, формирао владу са Демохришћанима (ЦДУ-ЦСУ) Хелмута Кола.
Такав сценарио данас није могућ, пошто потенцијална коалиција ФДП-а и ЦДУ-ЦСУ не би имала неопходну већину у Бундестагу.
Ипак, перманентна криза у влади би могла да подстакне ФДП, чија се популарност тренутно креће око цензуса од 5 одсто, да напусти владу. О томе се већ говори, пошто је група незадовољних чланова те странке покренула иницијативу о организовању унутарпартијског референдума о останку у влади.
Референдум је почео раније ове недеље и трајаће до 1. јануара. Иако он неће бити обавезујући, уколико већина чланова ФДП-а буде подржала напуштање коалиције, руководство те партије ће се наћи под великим притиском да то и учини.
То значи да ће ФДП остати Дамоклов мач изнад Шолцове владе. Уколико та партија напусти његову коалицију, Шолц ће бити под притиском да позове на гласање о поверењу влади које ће највероватније изгубити.
Уколико до тога дође и нико други не успе да формира већину у Бундестагу, Немачка ће ићи на нове изборе - а то представља велики ризик за партије власти, чија је популарност драстично опала у односу на последње гласање одржано пре нешто више од две године.
Док су СПД, ФДП и Зелени у септембру 2021. освојили укупно 52 одсто гласова, њихова колективна подршка данас износи тек око 33 одсто.
То је свега неколико процената више од Демохришћана, који се котирају на тридесетак одсто, док би десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) у том сценарију била друга по величини партија у Бундестагу са око 22 одсто гласова.