Украјина пред буџетским колапсом: Премијер Шмигал тражи хитну финансијску помоћ
Украјински премијер Денис Шмигал послао је писмо међународној групи која координира фондове како би затражио хитан састанак са западним донаторима, пошто се Кијев суочава са "изузетно великом неизвесношћу" у погледу свог буџета, пренео је "Блумберг".
Према писању тог портала, украјински премијер је овог месеца послао писмо Платформи за координацију донатора за Украјину, позивајући западне спонзоре да помогну у покривању рупа у буџету његове земље.
"Да бисмо одржали макроекономску стабилност, императив је да добијемо довољно, брзо и предвидљиво спољно финансирање, почевши од јануара 2024. године", написао је Шмигал.
Украјинска економија готово се у потпуности ослања на финансијску подршку Запада, док је Кијев изразио забринутост да би прилив новца могао бити обустављен, пошто су нови пакети помоћи недавно блокирани и у Европској унији и у САД.
Министарство финансија саопштило је прошле недеље да се фискалне потребе Украјине за 2024. процењују на 37,3 милијарде долара, након више од 42 милијарде долара иностране помоћи коју је добила ове године.
У међувремену, Украјина би могла да забележи дефицит у прва два месеца ове године, рекао је министар финансија Сергеј Марченко.
"Тешко да је могуће водити било какву дискусију о пројектима опоравка и обнове, када се боримо да испунимо приоритете за опстанак 2024. године", наводи се у Шмигаловом писму.
Такође, затражио је одржавање састанка донатора у јануару, месец дана касније пре заказаног скупа.
Амерички конгресмени у Представничком дому раније су блокирали предлог закона за следећи велики пакет помоћи Украјини вредан 60 милијарди долара, који је председник САД Џозеф Бајден затражио у октобру.
Још један пакет помоћи из ЕУ, вредан 50 милијарди евра, блокирао је мађарски премијер Виктор Орбан раније овог месеца .
Бивши украјински премијер Николај Азаров украјинску економију недавно је упоредио са "зомбијем" који знаке живота показује само захваљујући западној помоћи, рекавши да се она "распада" уз минимални раст БДП-а и надолазећу девалвацију гривне.