Украјина треба да се договори са руским председником Владимиром Путином, а затим би Кијев и Москва требало да се уједине против Запада и туже га, пише у коментарру за РТ интернешенел историчар из Немачке који ради на Универзитету Коч у Истанбулу Тарик Сирил Амар.
Али коме, и на ком суду, пита се Амар, Украјина да тужи Запад. Зар исти онај Запад коме није био проблем да Украјина или САД, или можда обе, дигну у ваздух виталне енергетске гасоводе Немачке и ЕУ? Или онај Запад који прелази преко саучесништва својих лидера у израелском геноциду у Појасу Газе, злочину који је забрањен Конвенцијом УН о геноциду из 1948?
Сачекајте док не чујете нешто више о веома плодном уму који је дошао на ову изванредну идеју. То је нико други до Алексеј Арестович, некадашњи саветник украјинског председника Владимира Зеленског. Он баш и није познато име ван Украјине.
Све до недавно Арестович је имао изузетан утицај у Кијеву, који је користио да енергично промовише прокси (посреднички) рат у Украјини. Сада Арестович жели да оконча овај рат и да Украјина потом, заједно са Русијом, тужи Запад.
"Арестович је психопатски безосећајни преварант"
Арестович је нека врста популарног психолога, који се бави искључиво питањем како манипулисати другима ради сопствене користи. Он је бивше војно лице и обавештајац, блогер и потенцијални геополитички гуру.
Од 2020. до 2023, Арестович је био сарадник Зеленског. Заправо, Арестович је синдром: он је, можда, паметни али психопатски безосећајни преварант, који је, на свој хладнокрвно цинични начин, успео да искористи дезоријентацију постсовјетских друштава, а то је "успех" због кога би поцрвенео и Макијавели.
Сада Арестович жали што се Украјинци и Руси масовно међусобно убијају. Арестовичев заокрет од 180 степени је још један апсурд, сасвим у духу театарске политике кијевске елите.
Али, колико год било чудно да чујемо од овог дојучерашњег ратног хушкача како говори о миру и кривици за рат, оштар контраст између старог, антируског Арестовича и новог, потенцијалног пријатеља Русије и непријатеља Запада, пружа веома депресивну слику колико је украјинска политика постала неодговорна под ауторитарним режимом Зеленског.
Године 2019, управо је Арестович 'предвидео' велики и разорни рат са Русијом, због покушаја Украјине да се придружи НАТО-у, тврде поједини наивни западни коментатори.
Само што Арестович није предвидео велики рат 2019. године. У ствари, он га је продао најбоље што је могао. Арестович је искључио сваку могућност мирног окончања сукоба са побуњеним донбаским републикама (Минск 2), користио је уобичајене места западне пропаганде ("Путин жели да обнови Совјетски Савез, уништи НАТО и ЕУ и доминира Европом") и представио ескалацију рата као апсолутно неизбежну.
Минск 2 се није појавио на радару овог великог, фантастичног стратега. Тада је Арестович тврдио да је за Украјину неутралност немогућа и да ће НАТО лако прихватити Украјину, чак и ако има нерешене територијалне спорове са Русијом.
Шта ће Украјина добити од Запада
Заправо, Арестович је будући велики рат тада представио као велику шансу Украјине. Тада је упорно заговарао рат са Русијом, за који је непромишљено претпоставио да ће га Украјина добити, после чега ће се придружити НАТО-у.
Коначно, Арестович је позвао Украјинце да се препусте омиљеној фантазији Запада: да ће Русија доживети колапс и промену режима. "Неки либерали" би тада дошли на власт, тврдио је, и Русија би "поново била лепа земља." То што је Арестович упорно одбијао дипломатију, компромис и мир, сада делује посебно иронично. Међутим, сада је Арестович у интервјуу руској новинарки Јулији Латињиној објавио да је потпуно променио мишљење.
Наравно, Латињина је оличење оне врсте "либерала" коју ниједан Рус не може да поднесе. Пошто је 2008. добила "награду за слободу" Стејт департмента, постала је тврдокорни заговорник десничарске пропаганде, у распону од порицања глобалног загревања, преко открића да сиромашне земље не морају да имају превише демократије, све до опсесивне исламофобије.
Чак је и "добра стара Европа", са својим причама о људским правима, за њу постала сувише мека. То је тип Латињинове на који се Арестович кладио. Није чудно што већина Руса, укључујући и оне који критикују председника Владимира Путина, сада говоре: "Било ко осим ње".
Ипак, овог пута украјински преварант и руски либерал нису могли да се гледају очи у очи. Чак је и Латињина закључила да је Арестовичева идеја да се Украјина удружи са Русији и тужи земље НАТО-а промашена. Колико год била задивљена Западом, Латињина је морала да га подсети да Запад "Украјини ништа не дугује". Арестович, занесен својим најновијим идејама, инсистирао је управо на томе.
И једном и другома је промакла поента: није важно шта Запад вама дугује или не дугује. Запад, а то значи САД, увек ће вам дати само оно што је најбоље за Запад. А када је то "ништа", закључује професор Алил, онда ћете то и добити.