"Скај њуз" Аустралија: Бајден није ментално способан да шаље трупе у Украјину

Најбоља опција за америчког председника када је у питању руско-украјински конфликт су преговори, сматра професор Џозеф Сиракуза са Универзитета Кертин у Аустралији

Дипломатско решење за руско-украјински конфликт најбоље је чему се председник САД Џозеф Бајден може надати, будући да супротна опција, евентуално слање америчких трупа у Украјину, никако не би требало да буде препуштена некоме чије су когнитивне способности очигледно у паду, пише професор Џозеф Сиракуза са Универзитета Кертин у Аустралији.

"За разлику од 'јастребова' у спољнополитичком естаблишменту и војно-индустријског комплекса, који убира корист, америчка јавност и западни свет не желе да њихови сународници буду послати на удаљена бојишта", пише Сиракуза у ауторском тексту за "Скајњуз".

Пулс грађана и политички тренутак пред председничке изборе 2024. године и позицију осамдесетогодишњег председника Бајдена осетили су амерички званичници из војног и обавештајног сектора, као и део Демократске странке, који све гласније и јасније шаљу сигнале јавности да је време да се размишља о мировном решењу.

Подсећајући на недавни састанак директора ЦИА Вилијама Бернса са руским колегом Сергејом Наришкином у Анкари и њихово разматрање услова за преговоре, Сиракуза наводи да су САД нестрпљиве да одиграју своју улогу у привођењу крају руско-украјинског сукоба, али само ако Вашингтон успе да представи Кијев као "добронамерног" партнера у дипломатским преговорима.

Сви ратови, укључујући и посредничке завршавају се на овај начин, констатује аустралијски професор, који је мишљења да би примирје одговарало и руском председнику Владимиру Путину јер се суочава са "застојем у Украјини и проблемима код куће".  

Нестрпљив да обезбеди мировно решење пре председничких избора 2024. године, Бајден је ставио до знања да је спреман да прихвати прекид ватре пре него потпуно повлачење руских трупа из Украјине. То се неће свидети украјинском председнику Владимиру Зеленском, који је као један од услова за преговоре навео баш тај - потпуно повлачење руских трупа – али то неће бити од важности, констатује Сиракуза.

"Поента је да америчка јавност не воли рат", наводи професор, а уз упитне когнитивне способности тренутног председника, ни добар део политичког и војног естаблишмента није вољан да га пригрли.

Међутим, истраживање које затим наводи као прилог својој тези, доводи у питање његов закључак, тачније показује да Американцима не недостаје "ратног ентузијазма", већ само да брзо сплашњава.

Аустралијски професор подсећа да је 1965. године шест од десет Американаца подржавало слање трупа у Вијетнам, да би већ 1971. исти проценат грађана сматрао да је слање америчких војника у ову земљу било грешка.

Колико се брзо Американци хладе од рата када су главе њихових војника у питању, тога би, како се наводи у тексту, требало да се сећају и Бајден и Трамп, обојица из генерације која је стасала за војску у време Вијетнамског рата.

Наставак америчке подршке Украјини, која се већ сада озбиљно преиспитује, постаће важно питање у јавности како се буду приближавали председнички избори, сматра Сиракуза.

"Верујем да ће америчка подршка Украјини постати мање страначко, а више опште друштвено питање, док се политичари буду борили да оправдају прекоокеанска издвајања усред домаћих проблема, попут рекордно високе инфлације, пораста криминала и контроле граница", пише Сиракуза.

Помоћ Кијеву "колико год буде било потребно", довешће у питање прво лево, а онда десно крило политичког спектра, што ће се претворити у притисак на Бајденову администрацију да војну помоћ упари са дипломатским напорима за прекид непријатељстава.

Велики улог

Тридесет чланова левог крила Демократске странке већ је затражило од америчког председника да трага за дипломатским решењем и покуша да обезбеди реалистични оквир за прекид ватре. Демократе се ослањају и на уверење Џозефа Бајдена да ће морати да дође до споразума преговорима, али проблем је у томе како до тога доћи, констатује Сиракуза.

Он истиче да је очигледно оно на шта указују демократе, да је алтернатива дипломатији рат, и додаје да је улог велики, будући да конфликт утиче на десетине милиона људи широм света због раста цена пшенице, ђубрива, горива које убрзавају глобалну кризу с храном и продубљују сиромаштво.

Треба учинити све да се седне за сто и реши "ова ствар", изјавио је недавно некадашњи начелник Генералштаба војске САД Мајк Мален, сматра и већина Американаца.

Тачније, како пише професор Сиракуза, 57 одсто њих подржава преговоре на које позива САД, чак и ако би то захтевало компромисе са Москвом и избегавање нуклеарног рата са Русијом.

"Амерички приоритети су, иначе, јасни: снажни дипломатски напори како би се подржао споразум кроз преговоре и прекид ватре, директни билатерални разговори с Москвом, испитивање могућности нових споразума о европској безбедности, прихватљивих за све стране и брз крај конфликта", сумира Сиракуза.