Летонија постаје највећи руски снабдевач пенушавим вином у првих девет месеци 2023. године, известиле су у недељу "РИА Новости".
Према извештају, у периоду од јануара до септембра прошле године, ова балтичка земља је извезла у Русију пенушаво винo у вредности од 105,4 милиона долара - отприлике за четвртину више него у исто време 2022.
Италија, која је највећи светски произвођач вина у последњих девет година је на другом месту, са 55,4 милиона долара (пораст од 27,6 одсто), а друга балтичка држава, Литванија, нашла се на трећем месту са 42,7 милиона долара.
Остали велики добављачи су били Пољска (8,65 милиона долара) и Шпанија (2,98 милиона долара). У првих десет ушла је и Француска, чији је извоз у Русију нагло опао у односу на 2022. годину, са 5,71 милиона долара на 2,78 милиона долара.
Следе Грузија (1,91 милиона долара), Јерменија (0,98 милиона долара), Азербејџан (0,84 милиона) и Немачка (0,45 милиона долара).
Усред санкција које су уведене против Русије, ЕУ је забранила извоз вина у ту земљу који премашује 300 евра (315 долара) по боци, што је довело до наглог пада испорука из држава ЕУ.
Према ранијим извештајима заснованим према подацима УН Комтрејда, Летонија и Литванија су ове године замениле Италију и Шпанију у укупном извозу вина у Русију, како пенушавог тако и других врста.
Међутим, стручњаци примећују да, пошто порекло летонског и литванског извоза вина у Русију није јавно доступно и ниједна од њих нема довољно домаће производње вина, вероватно је да балтичке државе препродају Русији вино купљено од својих партнера из ЕУ.
Максим Протасов, шеф Роскачества (руског регулатора квалитета хране), рекао је прошлог месеца да су Руси почели да купују више домаћих вина и да су смањили увозне алтернативе током прошле године.
На овај тренд указало је и истраживање које је у новембру спровео Аналитички центар НАФИ у име Руске пољопривредне банке.
Показало се да чак 70 одсто Руса преферира домаћа него увозна вина у свим категоријама, а скоро трећина планира да убудуће чешће купује производе руских винара.