Цви Замир, бивши генерал Израелских одбрамбених снага и шеф обавештајне службе Мосад, који је умро јуче у 98. години, руководио је, као шеф Мосада, операцијом "Божји гнев", израелском осветом Палестинцима за масакр у Минхену 1972. године.
Криза је избила 5. септембра 1972, када су осморица наоружаних припадника организације "Црни септембар" упали су у зграду у којој се налазила израелска репрезентација на Олимпијским играма у Минхену, при чему су двојица спортиста сместа убијена, а деветоро су задржани као таоци.
За њихово ослобађање Палестинци су захтевали пуштање 236 затвореника из израелских затвора. Влада Голде Меир није прихватила захтеве отмичара.
Минхенска катастрофа
Замир је тада отпутовао у Минхен, где је од званичника Западне Немачке затражио да допусте ангажовање израелске специјалне војне јединице, обучену за спасавање талаца и борбу против тероризма. Међутим, овај израелски захтев је одбијен.
Требало је да се отмичари хеликоптерима пребаце до оближњег аеродрома Фирстенфелдбрук, на коме их је чекао авион којим би одлетели у неку арапску земљу. Немци су планирали да снајперским хицима ликвидирају отмичаре у тренутку када буду прелазили из хеликоптера у авион.
Замир је посматрао Немце како се припремају за обрачун. "Немци су све време били бескорисни", присетио се накнадно.
На аеродрому је било мркли мрак, а вештачка светла нису била довољна за употребу снајпера. Петорица снајпериста је требало да изађу на крај са осморицом терориста. Неке снајперске пушке нису имале ни телескопске нишане, а снајперисти нису могли да међусобно комуницирају.
Када су снајперисти отворили ватру, нису успели да убију све отмичаре. Тројица терориста бацила су ручне бомбе на хеликоптер, а експлозија је запалила резервоар за гориво. Израелски таоци, који су седели у хеликоптеру, изгорели су живи.
Замир је тада затражио да преговара са терористима. Водећи са собом преводиоца, рекао је отмичарима: "Престаните да пуцате, чека вас авион." Палестинци су и на њих отворили ватру.
Када се вратио са аеродрома, телефонирао је премијерки Голди Меир: "Голда, имам лоше вести. Нико од Израелаца није преживео."
Касније је Замир рекао: "Било је ужасно гледати како се све ово дешава на немачком тлу."
Успеси и неуспеси на челу Мосада
Именовање Замира на чело Мосада многе је изненадило. Као директор агенције, Замир је имао непосредан стил руковођења. Преузимао је одговорност за успехе и неуспехе.
Након Минхена, како се касније присетио, "Голда је желела да терористи буду изведени пред суд, али је убрзо схватила да је то немогуће." Замир је предложио да их Мосад побије.
Она му је наложила да састави листу мета, чији је циљ био да се збрише читава палестинска мрежа у Европи. Тајни "Комитет икс", којим је председавала премијерка, одобрио оно што је касније постало познато као операција "Божји гнев".
Први је убијен Абдел Ваел Цвајтер, званично преводилац у либијској амбасади у Италији, који је, према Мосаду, био терориста "Црног септембра".
Није све увек текло глатко. У јулу 1973. припадници Мосада убили су мароканског конобара у граду Лилехамеру у Норвешкој. "Афера Лилехамер" је била сраман неуспех. Припадници Мосада у Норвешкој су осуђени. Голда Меир није прихватила оставку Замира.
Током 20 година, чак и након његовог пензионисања, израелски агенти су наставили са операцијом "Божји гнев", убијајући на десетине Палестинаца.
У октобру 1973. Замирова пажња се усмерила на припреме Египта и Сирије за напад на Израел. Војна обавештајна служба одбацила ове информације, али Замир је упозорио на могућност рата.
У Лондону се тада састао са зетом бившег египатског председника Гамала Абдела Насера, који му је рекао да ће "рат избити сутра". Замир је касније закључио: "Највеће достигнуће Мосада док сам био на његовом челу било је упозорење на предстојећи рат."