Од 25 европских чланица НАТО-а, укључујући и Шведску, само су Естонија и Литванија постигле постављени циљ од 2 одсто БДП-а за одбрану уз здраве јавне финансије, показао је нови извештај Института за истраживања ИФО из Минхена.
Финска, Грчка, Мађарска, Летонија, Пољска, Румунија и Словачка потрошиле су више од 2 одсто свог БДП-а за одбрану, али су имале јавни дуг већи од 60 одсто или дефицит већи од 3 одсто у односу на производњу.
Велика Британија је, такође, достигла НАТО циљ претходне године са потрошњом од око 2,1 одсто, али је имала јавни дуг од око 97 одсто и буџетски дефицит од 3,7 одсто БДП-а.
Седам од 25 европских земаља, укључујући Шведску, већ троше више новца на отплату камата, него на одбрану. Плаћања камата италијанске владе износе скоро три пута више од трошкова одбране.
Мађарска, Шпанија и Велика Британија троше скоро дупло од својих војних буџета на камате. Немачка за сада троши упола мање на камате на јавни дуг него на одбрану.
У тренутним економским околностима, неким европским земљама је тешко да повећају издатке на одбрану у складу са обавезама НАТО-а.
До данас је циљ од 2 одсто постигнут скоро искључиво на источном крилу Алијансе.
Подаци института показују да би, са изузетком Луксембурга, све остале европске земље НАТО-а могле да постигну циљ од 2 одсто кроз мања прилагођавања.
Владе би морале да смање око 1 одсто потрошње у другим областима политике и да та средства користе за одбрану.
У 2014. години државе чланице НАТО-а обавезале су се да ће у року од 10 година издвајати бар два одсто свог БДП-а за одбрану, али већина њих је далеко од тог циља.
"Европа је у дилеми. Сваки расположиви евро потребан је за одбрану, као и за инвестиције и за економску и климатску трансформацију", каже директор ИФО-а Флоријан Дорн.