Ако би се Сједињене Државе и Кина сукобиле око Тајвана, глобални БДП пао би за 10,2 одсто у једној години, предвиђа "Блумберг", уз коментар да би губитак око 10 билиона долара могао да буде добар подстицај за све укључене стране да избегну сукоб.
Тајван је самоуправно кинеско острво које је било последње уточиште националистичких снага током грађанског рата који је завршен 1949. Има безбедносни аранжман са САД, које су се обавезале да ће га бранити ако Пекинг покуша да га заузме силом.
Кинеска влада тражи мирну реинтеграцију Тајвана, али је упозорила да ће прибећи војној акцији ако острво затражи формалну независност. Тензије око Тајвана су део глобалне америчко-кинеске борбе за моћ, у којој свака страна оптужује другу да гаји зле намере.
Могућност отвореног оружаног сукоба око Тајвана је и даље мала, али довољно значајна, наводи "Блумберг". Острво је водећи произвођач полупроводника, што његову економију чини кључном за глобалну производњу лаптопова и мобилних телефона, а у мањој мери и аутомобила. Тајвански мореуз је такође главна поморска рута.
"Блумберг" је уз помоћ компјутерског моделирања размотрио два сценарија: један који укључује кинеску једногодишњу поморску блокаду, док други подразумева америчко-кинески рат пуног обима. Први би коштао свет пет одсто његовог годишњег БДП-а, док би други направио више него двоструко већу штету.
Моделирање се ослања на одређене претпоставке, као што је способност САД да окупи своје савезнике. Процена рата није најгори сценарио, упозорава "Блумберг". Ако компаније које се ослањају на тајванске чипове не успеју да нађу замене, глобални БДП може да изгуби чак 14 одсто. Међутим, ако прођу боље од очекиваног, трошак би био мањи.
"Блумберг" предвиђа да би у оба сценарија Кина претрпела већи економски удар од САД, али би "цена кризе од 10 билиона долара била толико висока за све играче, што је снажан подстицај да избегну сукоб", наводи се у извештају.