Тужба за геноцид Јужне Африке против Израела поднета Међународном суду правде (МСП) је кључна јер је само прва у низу, а њен циљ није да се само заустави покољ у Гази већ и да се врати важење међународног права какво је предвиђено Повељом УН, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт "Кредл".
Јужна Африка, која није ни арапска ни муслиманска држава већ важна чланица БРИКС-а, покушава да раскине гвоздене ланце које је свету наметнуо ционизам, путем страха, финансијске моћи и претњи, поробљавајући не само Палестину, већ и знатне делове планете.
Тужба Јужне Африке поднесена МСП има укупно 84 странице, веома је исцрпно аргументована, а садржи многе детаље о ужасима које је починио Израел у окупираној Гази.
Јужна Африка захтева од МСП, који је механизам Уједињених нација, да прогласи да је Израел после 7. октобра прекршио све могуће одредбе међународног права, што укључује и кршење Конвенције о геноциду из 1948. године. Ова Конвенција дефинише геноцид као чин којим се настоји да се уништи, у целини или делимично, једна "национална, етничка, расна или верска група".
Јужну Африку су подржали Јордан, Боливија, Турска, Малезија и велики део Организације исламске сарадње (ОИЦ), коју чини 57 држава чланица.
Ове државе представљају огромну већину Глобалног југа.
Израелски апартхејд и окупација Палестине
Шта год да се деси у Хагу, требало би да превазиђе само осуду Израелаца за геноцид. И Преторија и Тел Авив су чланице Међународног суда правде и за њих су његове пресуде обавезујуће.
Једини проблем је што МСП нема извршну моћ. Оно што Јужна Африка жели да постигне јесте да МСП наложи Израелу да одмах заустави инвазију и геноцид.
Читање комплетне јужноафричке тужбе је застрашујућа вежба. Она даје преглед "поступања Израела према Палестинцима током 75 година апартхејда, 56 година окупације палестинске територије и 16 година блокаде Газе."
Узрок, последица и намера су овде јасно разграничени и превазилазе ужасе који су почињени у палестинској операцији "Потоп Ал Акса". Јужна Африка наводи дела Израела као "дела геноцидног карактера, чији је циљ да униште Палестинце у Појасу Газе."
Наведене чињенице су бруталне, у распону од неселективног масакра према цивилима до масовног протеривања: "Процењује се да је преко 1,9 милиона Палестинаца, што је отприлике 85 посто становништва, протерано из својих кућа. Они немају где да побегну и ризикују да буду убијени."
После ове тужбе неће бити повратка: "Као што је приметио специјални известилац УН за људска права интерно расељених лица, стамбена и цивилна инфраструктура у Гази су сравњени са земљом, осујећујући све реалне изгледе да се расељени становници Газе врате кући."
Тачка 142 тужбе обухвата целу драму у Појасу Газе: "Целокупно становништво се овде суочава са глађу, 93 процента са кризним нивоом глади, а један од четири одсто са катастрофалним стањем." Дакле, са неминовном смрћу.
Недавно је, 25. децембра, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху појачао геноцидну реторику: "Не стајемо, настављамо да се боримо. Ово ће бити дуга битка, која није ни близу краја."
Оспоравање америчке хегемоније и "поретка заснованог на правилима"
Јужна Африка захтева као "крајње хитну" меру да суд наложи "Израелу да одмах суспендује војне операције против Газе."
Ово, заправо, представља трајни прекид ватре. Свако зрно песка, од Негева до Арабије, зна да неоконзервативци, који воде спољну политику САД, укључујући и њиховог кућног љубимца, даљински контролисаног, сенилног станара Беле куће, нису само саучесници у геноциду, већ се и противе свакој могућности прекида ватре.
Узгред, такво саучесништво је кажњиво према Конвенцији о геноциду.
Подразумева се да ће Вашингтон и Тел Авив настојати да блокирају правично суђење, користећи сва расположива средства притисака и претњи.
Узнемирени Глобални југ покренуо је акцију против израелског војних напада без преседана, у коме је, за мање од три месеца, убијено више од један одсто становништва.
Без обзира да ли ће тренутни напори Преторије да буду успешни, овај случај ће вероватно бити само први такве врсте, поднет судовима широм света у наредним месецима и годинама. Целокупни БРИКС, чија је Јужна Африка важна чланица, представља само део међународних организација које оспоравају западну хегемонију и њен "поредак заснован на правилима". Ова правила не значе ништа, нико их никад није ни видео.
Мултиполаризам се појавио управо зато како би се исправила ово деценијама дуго гажење Повеље УН. Организацији УН наметнуто је безакоње, оличено у илузорним "правилима".
Систем националних држава не може да функционише без међународног права. Без међународног права суочавамо се са ратом, а то је за хегемона – САД – управо идеални универзум.
Тужба за геноцид Јужне Африци против Израела очигледно је неопходна како би се поништила сва флагрантна кршења међународног права, закључује Ескобар, и готово је сигурно ће то бити само прва од многих таквих тужби против Израела, САД и њихових савезника.