Ваздухопловна база у близини града Кучова, на југу Албаније ускоро ће постати нова стратешки важна локација за НАТО на Западном Балкану, будући је у току завршна фаза реновирања, преноси "Албанијан пост", позивајући се на изјаву министра одбране Нико Палешија.
Албански званичник објавио је и фотографије из поменуте базе уз напомену да ће се ускоро одржати и свечана церемонија отварања овог комплекса. "Ефикасност наших оружаних снага, раме уз раме са НАТО савезницима биће гарант безбедности и стабилности у региону", додаје министар.
Начелник генералштаба албанске војске, генерал Арбен Кингђи је у свом обраћању медијима потврдио да ће ускоро бити организована церемонија поводом отварања базе.
Подсећања ради, база површине 350 хектара код Кучова изграђена је педесетих година и то радом затвореника, за време власти Енвера Хоџе и на њој се до скоро налазило "гробље" застарелих совјетских и кинеских авиона. У њену обнову и претварање у савремену ваздухопловну базу за операције алијансе на Западном Балкану уложено је 50 милиона долара од чега је албански део свега 10 одсто.
Иако се тамо и даље налази на десетине расходованих МиГ-ова, албанске власт се надају да ће они ускоро бити замењени савременим борбеним авионима, јер како они кажу "постоји страх од дестабилизације на Балкану, изазван нападом Русије на Украјину".
До сада њихови савезници нису били толико великодушни, па албанско ваздухопловство располаже са свега 20 вишенаменских и лаких хеликоптера, а очекују да ће крајем јануара бити испоручено још два УХ-60 "црни јастреб".
Очекује се да ће након базе код Кучова, бити изграђена и нова поморска база у Порто Роману, наравно поново у сарадњи са НАТО.
Без обзира на наратив албанских званичника о "очувању безбедности и мира на Балкану", јасно је да се ради о јасној поруци директно упућеној Србији, јединој држави региона (не рачунајући БиХ) која није чланица НАТО.
Оно што представници албанске власти нису у стању да објасне јесте како ће то војни савез који је одговоран ако не за стварање, онда за обуку и снабдевање терористичке формације ОВК, самим тим и за ескалацију сукоба на КиМ крајем деведесетих година, успети да очува било какав мир.
Такође, њихови савезници "миротворци" нису се баш показали ни за време погрома Срба са Косова и Метохије 2004. године, а ни у каснијим периодима када је српско становништво у нашој јужној покрајини било изложено константним нападима.