Најкраћи и најједноставнији одговор на питање из наслова овог текста, шта Давос чини тако привлачним, био би: новац.
Од оних 10 најбогатијих људи у свету који би чак и да изгубе 99 одсто свог богатства и даље били богатији од 99 одсто људи на планети, како показује истраживање британског "Оксфама", готово сви су у Давосу. Као активни учесници Светског економског форума, његови подржаваоци, творци идеја које се одатле пласирају.
Ствар је, наравно, ипак комплекснија од крилатице да "новац окреће свет" кад је у питању Давос и његов утицај.
Три највећа инвестициона фонда, "Блекрок", "Вајнгард" и "Стејт стрит", подржавају Давос и отуда његова моћ, каже економиста Бранко Павловић за РТ Балкан. Њихова укупна гигантски велика имовина једнака 75 одсто економије САД, а присутни су у раду Светског економског форума, директно или индиректно, преко компанија које су у њиховом власништву.
"Када томе додате банке у саставу ФЕД-а и још неколико хеџ фондова, то је тај финансијски врх који Давосу даје моћ. А тај финансијски врх има контролни пакет власништва у свих 500 највећих компанија на америчкој берзи. Потпуно контролишу фармацеутску индустрију, преко могућности бесконачног задуживања Америке контролишу војно-индустријски комплекс. То је једна монструозна конструкција у оквиру које је Давос њен 'идеолошки универзитет' за креирање идеологије која треба да објасни да је то ненормално не само нормално него и једино исправно", истиче Павловић.
Док се у Давосу деценијама уназад окупљају светски и бизнис лидери, последњих десетак година прелазимо из једне у другу светску економску кризу од којих свака прети да буде више историјска од оне претходне. Глобална неједнакост расте и већ досеже неслућене размере у којима је огроман део светског богатства у рукама једва двоцифреног броја људи на планети на којој живе милијарде.
Али у Давосу, иако би се по имену тако рекло, и није реч толико о економији, колико о "нашој будућности", систему заснованом на мултилатералним институцијама, транснационалној сарадњи. У Давосу су, кроз његове курсеве и обуке за младе лидере, обликовани челници држава и високи званичници западних земаља попут немачке канцеларке Ангеле Меркел, британског премијера Тонија Блера, француског председника Емануела Макрона, немачке министарке одбране Аналене Бербок. Један од његових најутицајнијих чланова је и амерички мултимилијардер Бил Гејтс, други највећи финансијер Светске здравствене организације који је добар део богатства уложио у индустрију вакцина неколико година пре избијања пандемије ковида 19. Очекивано, и у Давосу је негде у то пре-пандемијско време време почело нашироко да се говори о глобалној иницијативи вакцинације.
Последњих година актуелне су приче о вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу, а оснивач Светског економског форума Клаус Шваб пише у својој књизи "Четврта индустријска револуција" о новим технологијама које спајају физичке, дигиталне и биолошке светове и доводе у питање идеју о томе шта значи бити човек. Идејама "унапређеног човека" бавили су се и они код којих је отац Клауса Шваба био запослен - немачки нацисти. Еуген Вилхелм Шваб, био је директор компаније "Ешер Вис АГ" која је учествовала у нуклеарном програму нацистичке Немачке због чега се и преселио у ову земљу, где је Клаус рођен 1938.
"Када имате систем у којем врх финансијског капитала контролише све, онда је њему као таквом, да би владао светом, неопходно да има нову идеолошку матрицу. Идеја да се економске теме држе као научне, а уствари су дубоко идеологизоване није нова. Пре 35 година је био Вашингтонски консензус који је продат целом свету као наука, а одавно се већ види да је то чиста идеологија, чиста матрица неоколонијализма. Такав је и Давос чија је моћ у глобалистичком империјализму. Он је наставак потребе да се на идеолошко-филозофском плану дефинише нови оквир у којем се суштински ништа не би променило него би мали број богатих наставио да буде још богатији, а сиромашни још сиромашнији", каже Павловић.
Говорећи о Давосу данас, а форум се управо ових дана одржава у швајцарском градићу, наш саговорник напомиње да је он све мање утицајан у оној мери у којој западна политика предвођена Америком има све мање утицаја у свету.
"Од значајнијих учесника, који нису из тог круга, тамо је само представник Кине, али у склопу кинеске политике куповине времена и инсистирања на томе да се не даје никакав повод за дестабилизовање, иако Кина врло добро разуме у ком правцу тај концепт иде. Уз то, зелене агенде које се још од раније пласирају из тих кругова су заправо велики подстицај за развој кинеске привреде јер су их Кинези надиграли и практично преузели водећу улогу. У овом тренутку 50 одсто свих инсталираних ветрењача у свету су кинеске, а први су и у производњи електричних аутомобила", напомиње Павловић.
Моћ Давоса опада и због тога што као противтежу себи сада има огромне конструкције међудржавне сарадње, како их сликовито описује Павловић. Предводе их Кина и Русија, а оличене су у организацијама попут Шангајске организације за сарадњу, АСЕАН-а, али и кроз посебну сарадњу са афричким, јужноамеричким и арапским државама.
"Давос губи на значају и остају утицајни још једино на Западу. Али, изван тих милијарду људи, они све више постају небитни", закључује Павловић.