Литванија је прекршила европске законе о људским правима дозволивши да ЦИА подвргне нечовечном поступању наводно осумњиченог за напад на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра 2001, пресудио је Европски суд за људска права.
Осумњичени је, како преноси "Гардијан", испитиван у тајном центру за саслушавање у овој балтичкој земљи.
Суд је саопштио да је Мустафа Ахмед Адам ел Хавсави изнео више оптужби за мучење, злостављање и незаконито притварање у периоду 2005-2006, када је држан у тајном објекту ЦИА у Литванији. Хавсави се сада налази у заливу Гвантанамо под сумњом да је помагао и био задужен за финансије Ал Каиде.
Док је држан у Литванији, доживео је изузетно строг режим притвора, укључујући самицу, сталну употребу окова за ноге и излагање буци и светлости, наводи се у саопштењу.
"Ефекти таквог притворског режима били су нехумано поступање у смислу Европске конвенције о људским правима, што су власти Литваније омогућиле сарадњом са ЦИА", наводи се у саопштењу.
Замољена за коментар, амбасада Литваније у Вашингтону је указала на чланак који је објавио "Балтик њуз сервис" у коме се цитира литванско Министарство правде да ће Литванија поштовати одлуку суда да Хавсавију исплати 100.000 евра одштете.
Веће је једногласно закључило да је дошло до кршења забране нељудског или понижавајућег поступања због неуспеха Литваније да ефикасно истражи Хавсавијеве наводе "и због њеног саучесништва у тајном програму за притворенике ЦИА".
Такође, суд сматра да је било кршења чланова закона који се односе на право на правично суђење и живот, као и на укидање смртне казне, како се наводи у саопштењу за јавност, јер је Литванија помогла да се Хавсави "пребаци са њене територије упркос стварном ризику да би се могао суочити са флагрантним ускраћивањем правде и смртном казном".
У саопштењу се наводи да је веће сматрало да је било кршења права на слободу и безбедност, права на поштовање приватног живота и права на ефикасан правни лек.
Суд је саопштио да је добио кључне информације из извештаја америчког Сената из 2014. у којем се наводи да је испитивање ЦИА осумњичених за тероризам у тајним затворима било бруталније него што је речено доносиоцима одлука и да је у неким случајевима представљало "мучење из којег нису успели да извуку ефикасне обавештајне податке".