Већина чланица НАТО-а ове године неће успети да оствари циљ Алијансе и да уложи два процента БДП-а на своју одбрану, што је, како подасећа "Њузвик", циљ договорен у Велсу пре готово 10 година.
Међу онима који овај "магични" праг неће пребацити су велике силе попут Немачке, Француске, Турске, Италије и Шпаније, па НАТО, упозоравају лидери, остаје неспреман за директан рат са Русијом који им се чини све вероватнијим.
Фрустрација због овога дуго је одјекивала холовима Конгреса и Беле куће, и то без обзира ко је седео у Овалном кабинету . Специјална војна операција у Украјини разотркрила је колико се Европа и даље ослања на америчку војну и финансијску моћ, што је самит у Велсу забраво требало да ублажи.
"Два процента су заправо мајка свих мета, једноставно јер представљају суштину алијансе као трансатлантског уговора у коме САД гарантују безбедност Европе, од Европљана се очекује да ураде свој део", каже бивши директор планирања политика НАТО-а Фабрис Потје.
Од последњег самита алијансе у јулу 2023.године, свега 11 од укупно 31 земље НАТО-а је премашило циљ од два одсто. То су Пољска (3,9 одсто), САД (3,49 одсто), Грчка (3,01 одсто), Естонија (2,73 одсто), Литванија (2,54 одсто). одсто), Финска (2,45 одсто), Румунија (2,44 одсто), Мађарска (2,43 одсто), Летонија (2,27 одсто), Велика Британија (2,07 одсто) и Словачка (2,03 одсто).
Норвешка (1,67 одсто) остала је једина држава НАТО која се граничи са Русијом, а која је још увек достигла циљ, указује "Њузвик", додајући да источне државе НАТО-а позивају и на корак више. Тако је прошле године естонска премијерка Каја Калас рекла да је њихов нови циљ улагање три одсто БДП-а, наводећи да је свет у новој безбедносној реалности и да свако мора да да свој део.
Они који заостају кажу да ће им за постизање "мајке свих мета" можда бити потребна деценија или више. На самом зачељу су релативно мале нације, укључујући Белгију (1,26 одсто), Словенију (1,35 одсто) и Португал (1,48 одсто).
Луксембург (0,72 процента) је најмањи потрошач алијансе, иако је због своје величине једина држава НАТО којој је изузетак од циља од 2 процента. Њихов нови циљ земље је да се и код њих за војску потроши два процента бруто националног дохотка.
Алијансу, пише "Њузвик", највише брине лош учинак великих сила попут Шпаније (1,26 одсто), Турске (1,31 одсто), Италије (1,46 одсто), Немачке (1,57 одсто) и Француске (1,9 одсто).
"Потребни су вам они са довољно значајним БДП-ом како би потрошња заиста могла да направи разлику у смислу наших залиха и у смислу наше стратешке дубине. Зато је Немачка, која је одувек била 'главна држава' европске потрошње за одбрану, сада још важнија због своје одбрамбене индустријске тежине. А сви остали припадници онога што сам некада називао 'средњом класом', они који нису мали, али нису на врхунском нивоу, попут Шпаније, Италије, па чак и Холандије, заправо су битни у мењању европских трошкова за одбрану у правом смеру", додао је Потје.
Портпарол немачког министарства одбране рекао је за "Њузвик" да је Берлин на правом путу и да су министар, као и канцелар, најавили да ће Немачка 2024. године остварити своје обећање о улагањима у одбрану.
Портпарол црногорског министарства одбране наводи да Подгорица сада троши 2,01 одсто свог БДП-а на одбрану, док је званичник за одбрану Северне Македоније рекао да ће они ове године достићи 2,05 одсто.
Данска (трошила је 1,65 одсто БДП-а у јулу), кажу њени званичници, "одвојила је средства за одбрану у износу од 2 процента БДП-а на сталној основи од 2023. па надаље".
Шведска, која још чека на ратификацију у парламенту Турске и Мађарске да постане тридесет друга држава алијансе, "достићи ће и премашити циљ од 2 процента са буџетом за 2024". Предвиђена цифра за ову годину је 2,2 одсто.
Ове најаве уливају оптимизам чланицама, иако "Њузвик" указује да чак и циљ од два процента сада изгледа недовољан, с обзиром на сукоб у Украјини. Земље НАТО-а су се мобилисале да помогну Кијеву, али се показало да нису у стању да одрже корак са захтевима модерног рата пуних размера.
Цифра од два процента је први пут поменута на самиту НАТО-а у Риги 2006. године, "што је вероватно био један од најмирнијих периода у европској историји", указује Џејмс Роџерс, суоснивач и директор истраживања у Савету за геостратегију Уједињеног Краљевства.
"У то време се сматрало да је то минимум који вам је потребан у мирнодопским условима. Да ли је два процента заиста довољно у радикално другачијим условима је велико питање. Ако земље попут Пољске и балтичких држава могу да то приуште, а имају БДП и БДП по глави становника знатно нижи од земаља попут Немачке, Француске, или чак Италије и Шпаније, онда заиста нема разлога зашто веома богате земље у централној и западној Европи не могу", закључио је Роџерс, додајући да "Европљани, а посебно западни Европљани морају да се саберу".