Сналази се по потреби и с десне и леве стране терена, кад затреба одличан је у нападу, а једна од најјачих страна му је и одбрана.
Није познат као тимски играч, воли да игра своју игру, а зна да одбије и наређења свог "селектора".
Познат је и као неко ко уме да жестоко одговори "судијама".
Реч је о дванаестом играчу репрезентације Србије на Светском првенству у Катару, кога ипак, није изабрао Драган Стојковић. Он је сам изабрао Србију. Неће играти, али ће, како тврди, наш тим бодрити са стране.
Мађарски премијер Виктор Орбан на Твитеру је објавио да је Пиксијев тим његов фаворит, а твитериши су Орбанов избор одмах оценили као провокацију Европске уније.
"Неће остати непримећено твоје троловање у ЕУ. Ускоро ћете моћи да кажете ’ћао’ свим субвенцијама", написао је један Орбанов пратилац, док је други поделио слику мађарског премијера са Владимиром Путином и написао да "Мађарска жели да се прикључи ’совјетској унији’".
Онима који прате Орбанове навијачке склоности заиста би избор Србије за фаворита могао да буде чудан. Јер неколико година раније је навијао да на победничко постоље Светског првенства стану Хрвати.
Али, Твитер је изгледа ипак само "виртуелна реалност" јер Орбан навија само за Мађарску. Неки би чак рекли да навија за "велику Мађарску". У границама које су постојале пре Тријанонског споразума из 1920. године.
Црвено-бело-зелени навијачки шал мађарског премијера изазвао је још један дипломатски скандал јер су тадашњој Аустроугарској припадале територије које су данас саставни делови Румуније, Хрватске, Словачке, Србије (Војводина) и Украјине.
Наравно, убрзо су реаговале и земље којима је Орбан "присвојио" територију.
И док се у већини ових држава дигла права узбуна, хрватског председника Зорана Милановића је само добро забавило.
"Ја ћу се на то насмејати. Његове аспирације према Хрватској своде се на то да месец дана крстари Јадраном у августу и нађемо се на вечери. Не бих томе придавао озбиљнију пажњу. Какве суседе имамо, Мађарска је још најбољи", рекао је Милановић.
И као на трибинама на утакмици са Грчком, Орбан и његови сарадници и иначе непрестано и отворено понављају да су им важни искључиво интереси Мађарске и да се само према њима и равнају.
Не обазиру се претерано на критике, па иако представљају земљу која је чланица Европске уније, без задршке се противе антируским санкцијама које уводи ова организација.
На претходним изборима у Мађарској Орбанови ривали тврдили су да је глас за опозицију глас за Запад, док они који гласају за Орбана бирају Исток.
Мађарски премијер, међутим, покушава све време да покаже да једном руком може да се држи за ЕУ (и од ње узима све што му је потребно), а да обема ногама стоји на истоку (одакле му Русија осигурава енергетску безбедност земље).
Или, фудбалским речником речено, јако пази да не прими аутогол када су у питању односи са једним од светских "капитена" - са Владимиром Путином.