Одлука америчке администрације да, у светлу климатских промена и "озелењавања" своје привреде, преиспита извоз природног гаса (ЛНГ) утерало је страх у кости крхкој енергетској индустрији Европе.
Поновна процена начина на који Министарство енергетике САД одобрава дозволе за извоз гаса, сада прети да одложи пројекте од којих Европа зависи да би задовољила своје енергетске потребе, пише "Политико" и додаје да је то како приоритети америчке политике - у овом случају, смањење ослањања на "прљава" фосилна горива - могу да створе главобоље европским лидерима, па чак и осујете заједничке безбедносне циљеве трансатлантских савезника.
Присталице председника Џозефа Бајдена у покрету за заштиту животне средине одушевљене су вестима да Бела кућа размишља о јачању надзора извоза гаса и последичног погоршавања климатских промена. Та вест је, пак, изазвала тензије међу челницима европске привреде.
Европска унија је смањила увоз руског гаса на мање од трећине од 155 милијарди кубних метара које је увезла 2021. године, према проценама трговинског удружења "Еурогас". То је учинила тако што је утростручила увоз америчког течног природног гаса, који је достигао 60 милијарди кубних метара 2023.
"Овај ЛНГ је био олакшање за Европу и допринео је стабилизацији цена гаса и електричне енергије у Европи, након дугог периода рекордно високих цена изазваних падом руског снабдевања", рекао је Дидије Оло, председник трговинског удружења "Еурогас".
Смањени увоз америчког ЛНГ изазвао би "повећање и продужење глобалне неравнотеже у снабдевању", додао је Оло.
Један високи званичник ЕУ рекао је да Брисел тренутно не разматра "спекулације о потенцијалним резовима САД у производњи или снабдевању ЕУ", с обзиром да Вашингтон није ништа саопштио званично. Бајденов национални саветник за климу Али Заиди одбио је да прецизира како ће се процена даље одвијати, или да ли ће то довести до успоравања издавања дозвола за извоз.
И САД и ЕУ су на прошломесечном самиту о клими у Дубаију обећале да ће почети "прелазак са фосилних горива". Али то није променило статус Сједињених Држава као највећег светског произвођача нафте и највећег извозника природног гаса – нити умањило жеђ Европе за америчким горивом, наводи "Политико".
Упркос амбициозним плановима ЕУ да постигне климатску неутралност до 2050. године, блок није поставио рок за постепено укидање гаса, рекао је Том Марзец-Мансер, шеф аналитике у компанији Ај-Си-Ај-Ес и додао да ће Старом континенту вероватно бити потребан континуиран приступ америчком ЛНГ све до наредне деценије.
"Како је Европа преживела последње две године, када је Русија заврнула славину? Прво, смањена је потражња. Али друго, надокнадила је потражњу ЛНГ-ом, највећим делом из САД. Тако је равнотежа одржана", објаснио је он и подсетио да су САД испоручиле скоро петину целокупног гаса ЕУ и Великој Британији, у односу на пет одсто 2021.
Аналитичари страхују да би свако значајно успоравање на америчкој страни могло европске компаније да натера да потпишу уговоре са Катаром, који такође планира значајно проширење ЛНГ експанзије своје државне компаније.
ЕУ је највећи светски купац ЛНГ-а. Регион је уложио милијарде у изградњу инфраструктуре како би повећао своје увозне капацитете, додајући шест нових лучких терминала од почетка 2022. као део напора да се ослободи руског гаса. Проширење ће значити да ће до 2030. моћи да прими више од 400 милијарди кубних метара течног горива, што је повећање од више од 25 одсто у поређењу са годином пре почетка Специјалне војне операције.
Међутим, прошлогодишња анализа промене понуде коју су извршили стручњаци са Института за јавну политику Универзитета Рајс упозорила је да европске престонице ризикују да створе исту врсту превелике зависности од једног добављача као што су имале са Москвом у прошлости.