Сукоб у Украјини завршава се катастрофалним поразом Украјине и Сједињених Држава. Рат на Блиском истоку тек почиње и неће се завршити када израелска држава одлучи да прекине борбу, пише за "Американ конзерватив", пуковник Даглас Макгрегор, бивши саветник министра одбране САД у Трамповој администрацији и архитекта НАТО бомбардовања Југославије.
Вашингтон се суочава са светом који не познаје и не разуме. Руске снаге ће продрти дубоко на запад Украјине и Кијев нема начина да заустави њихово напредовање. Али, без обзира на то, Вашингтон наставља да инсистира на гурању НАТО снага ка руским границама, успостављању нових база у северној Шведској и Финској и понављању грешке која је довела до сукоба у Украјини.
У међувремену, пише Макгрегор, 1.600 километара даље, израелски рат са Хамасом мутирао је у кампању уништавања арапског становништва. Овакав развој догађаја доводи Израел и Сједињене Државе у обрачун са исламским светом, а потенцијално и са Русијом, Кином и Глобалним југом, упозорава пуковник.
Ситуација у Украјини и Израелу симптоматична је за нову расподелу моћи коју су створиле силе у успону као што су Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка, Египат, Етиопија, Иран и Саудијска Арабија. Промена у односу снага је дубока. Она одлучно помера политичку, војну и економску моћ из руку Сједињених Држава, и то у време када владајућа класа Вашингтона председава економијом која клизи у дубоку рецесију или још горе, депресију.
Владајућа политичка класа Вашингтона ипак игнорише чињенице. Резултат је да Вашингтон води амерички народ опасним путем ка ширем рату и финансијској пропасти 2024. године, оцењује Макгрегор.
Украјина, наводи он позивајући се на бившег државног тужиоца Украјине Јурија Лутсенка, месечно губи 30.000 људи. Та језива бројка показује озбиљност ситуације на терену али и слабост америчке војске и опреме каква није виђена од Корејског рата.
Глупи покушај Вашингтона да уништи Русију употребом Украјинаца довео је до стратешке победе Москве и открио америчку слабост целом свету. Са националним дугом који се приближава прагу неизвршења обавеза и прогресивним колапсом америчке друштвене кохезије, амерички војни неуспех је нешто што би Вашингтон требало да избегне, али изгледа да није у стању да то учини, ламентира пуковник.
Део разлога је то што Вашингтон трајно живи на ловорикама војног успеха Пустињске олује, објашњава он. Оно што владајућа класа игнорише је да је победа из 1991. године са једне стране резултат супериорне америчке технологије, организације, као и висококвалитетних војника. Са друге стране, игнорише се чињеница да су САД искористиле слабост ирачких оружаних снага. А сви сукоби после - у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији - били су вежбе са бојевом муницијом.
Ова ера је сада завршена. Амерички војни естаблишмент је гломазнији и неефикаснији него икада раније. Данашњи потенцијални противници Вашингтона поседују већу, а у неким случајевима и бољу технологију од оне коју користе америчке оружане снаге.
Године 1916. председник Вудро Вилсон је обећао да ће амерички народ држати подаље од рата у Европи. Када је променио свој став и затражио од Конгреса да објави рат Немачкој, Вилсон је свој апел изразио поручивши Американцима: "Свет се мора учинити безбедним за демократију". Вилсонов план да радикално промени спољну политику САД и учини Америку светским браниоцем демократије погинуо је на француским ратиштима. Био је потребан напад на Перл Харбор да увуче амерички народ у још један светски рат.
Почетком 2024. владајућа политичка класа Вашингтона цитира Вилсона, а као и Вилсонов поглед на свет, амерички поглед на свет је подједнако одвојен од стварности. Проблем за Американце је у томе што Вашингтон заиста верује да његове акције код куће и у иностранству имају моралну надмоћ када је очигледно да немају.
Није тешко замислити да председник Џозеф Бајден говори америчком народу да Сједињене Државе морају да воде рат против израелских непријатеља на Блиском истоку да би спасиле демократију.
Вашингтон би морао добро да размисли како ће поступати са догађајима у рату који се брзо развија између Израела и његових регионалних противника, како не би доживео понижавајући пораз у рату за који није спреман, пише Макгрегор. Да ли нека држава са владом која је толико незаинтересована за безбедност и заштиту сопственог становништва попут оне у Вашингтону може преживети 2024?