Популистичке, "антиевропске" странке могле би да остваре значајан резултат на европским изборима у јуну што би померило равнотежу Европског парламента удесно и угрозило кључне стубове агенде ЕУ, извештава "Гардијан" позивајући се на истраживања јавног мњења.
Анкете спроведене у свих 27 земаља чланица ЕУ, у комбинацији са упоређивањем учинка националних партија на прошлим изборима за ЕП, показују да су десничарске странке на добром путу да заврше прве у девет земаља, укључујући Аустрију, Француску и Пољску.
На другом или трећем месту могле би завршити у још девет земаља, међу којима су Немачка, Шпанија, Португал и Шведска, а све то би могло први пут да доведе до већинске десничарске коалиције демохришћана, конзервативаца и посланика радикалне деснице у парламенту.
Истраживање би требало да послужи као "позив за буђење европским креаторима политике" о томе какав је улог на изборима, рекли су политиколози Сајмон Хикс и Кевин Канингем, коаутори извештаја за Европски савет за спољне односе (ЕЦФР).
Они су нагласили да би последице гласања могле бити далекосежне, тврдећи да би следећи састав Европског парламента могао да блокира законе о европском зеленом договору и да заузме тврђи став према другим областима суверенитета ЕУ, попут миграције, проширења и подршке Украјини, истиче се у тексту.
Један од закључака је и да би дебате на домаћем терену могле да буду угрожене покушајима да се "ограничи утицај ЕУ изнутра", што би могле да форсирају владе Мађарске, Италије, Словачке, Шведске али и Холандије, ако на чело нове владе дође странка Герта Вилдерса.
Пројекције су показале да главне политичке групе у парламенту, Европска народна партија (ЕПП) десног центра, социјалисти и демократе (С&Д) левог центра, центристичка Обновимо Европу и Зелени, губе европосланике.
Радикалнија левичарска група, а посебно популистичка десница, укључујући Групу европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) и крајње десничарски Идентитет и демократија (ИД), требало би да изађу као главни победници, са реалном могућношћу уласка у већинску коалицију први пут.
Иако се чини да ће ЕПП вероватно остати највећа политичка група, задржати моћ постављања дневног реда и одредити избор следећег председника Европске комисије, у извештају се тврди да ће популисти, посебно са радикалне деснице, имати већу реч него икада раније.
Очекује се да ће "Браћа Италије" Ђорђе Мелони повећати број својих посланика у Европском парламенту на 27, а Национално окупљање Марин Ле Пен на путу је да освоји рекордних 25 места.
Предвиђа се да ће у Аустрији Партија слободе (ФПО) удвостручити укупан број посланика на шест, док се у Немачкој чини да ће Алтернатива за Немачку (АфД) скоро удвостручити своју заступљеност и имати 19 посланика.
Популистичке евроскептичне странке ће вероватно бити водеће у Аустрији, Белгији, Чешкој, Француској, Мађарској, Италији, Холандији, Пољској и Словачкој, а на другом или трећем месту у Бугарској, Естонији, Финској, Немачкој, Летонији, Португалу, Румунији, Шпанији и Шведској.
Као резултат тога, предвиђа се да ће десничарски ИД добити још 40 места, укупно 98, што је потенцијално чини трећом политичком снагом и отвара могућност коалиције "популистичке деснице" са 49 одсто посланика у новом парламенту, наводи се у извештају.
Анкете сугеришу да ће тренутна коалиција "левог центра" пасти на 36 одсто од укупног броја посланика.
Аутори извештаја напомињу да би улога мађарске странке Фидес могла бити кључна: тренутно независна, странка премијера Виктора Орбана би могла да освоји 14 места и придруживањем национално-конзервативној ЕЦР да постане трећа највећа политичка група.
С друге стране, алијансе центра и левог центра која је прогурала мере владавине права, укључујући задржавање буџетских плаћања у случају Мађарске и Пољске, можда више неће бити, наводи се у извештају.