Смањење субвенција и све рестриктивнија зелена политика, која диктира нова правила разбеснели су фармере у Немачкој, а и пољопривредници у Француској и Пољској дижу глас. Чини се да расте гнев фармера широм Европе, који су љути због прописа који се стално мењају и који су многе од њих гурнули на ивицу банкрота.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила је да је време да се ЕУ позабави растућим проблемима пољопривреде најављујући стратешки дијалог са представницима овог сектора, док све више фармера протестује.
Немачки фармери паралисали су највећу економију ЕУ љути због повећања пореза и буџетских резова који су последица економског краха "мотора Европе". Они се буне против политике штедње савезне немачке владе, која се преломила преко њихових леђа.
Повод за њихово незадовољство су фискалне мере које је влада донела крајем прошле године, како би у последњем тренутку покушала да запуши рупу у буџету насталу након пресуде Уставног суда која је онемогућила нерезонско трошење преосталих ванредних средстава из времена пандемије.
Иако је потпуно укидање пореских олакшица за дизел, које је требало да омогући савезној влади да дође до скоро милијарду евра додатних прихода, делимично ублажено, када је влада повукла своје одлуке, фармери нису задовољни ни новим решењем.
Садашњи планови предвиђају да се попуст на дизел постепено укида у наредне три године, тако да од 2027. више не би требало да буде субвенција за дизел. Према најавама Савезног министарства пољопривреде, газдинства просечне величине тада би морала да очекују додатне издатке од око 1.000 евра за дизел.
Председник Савеза пољопривредника Јоахим Руквид је изјавио да ти уступци владе и даље нису довољни и да то на крају значи "умирање на рате". Он сматра да је то неприхватљиво и да та одлука мора да се повуче.
Уместо да започне дијалог са пољопривредницима, вицеканцелар министар економије из редова Зелених Роберт Хабек – ком демонстранти пре неколико дана нису дозволи да се искрца са брода – оптужио их је да имају "фантазије пуча", као и да су присталице "екстремне деснице опасност по демократију".
Французи неће туђу робу
На власт су кивни и француски пољопривредници. Поручују да су их високи порези на гориво за тракторе, јефтина роба из увоза, притисак продаваца да спусте цене и прекомерна бирократија како на државном, тако и на ЕУ нивоу – натерали на протесте.
Један од главних захтева француских пољопривредника је регулисање нелојалне конкуренције из увоза. Француски медији преносе да су окупљени заустављали стране камионе на ауто-путу А7 код Монелимара, и да уништавају увезене пољопривредне производе, допремљене камионима из Шпаније и других земаља.
Француски фармери су и половином децембра имали упечатљиву кампању, када су саобраћајне знаке на путевима окренули наопако, како би скренули пажњу да је управо такав и њихов све несигурнији начин живота.
Председник синдиката фармера ФНСЕА у Тарну Филип Барди је рекао да је све наопако јер, са једне стране, министар пољопривреде тражи од фармера да промене начин на који обрађују земљу како би била више еколошка, а с друге им тражи да производе што је више могуће како би Француска могла да постигне прехрамбени суверенитет.
Залагање ЕУ за нову еколошку регулативу изазвало је значајну реакцију прошле године - нарочито у Холандији, а одбијање пољопривредника резултирало је разводњавањем почетних предлога извршне власти блока, укључујући закон о обнови природе и пораз плана за смањење употребе пестицида, која би требало да се преполови до 2023. године.
У Пољској, фармери планирају да блокирају путеве на чак 250 локација у знак протеста због планова ЕУ за сузбијање емисија угљеника, као и због онога што су организатори описали као неконтролисани увоз хране из суседне Украјине.
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан каже да пољопривредници широм света деле исту судбину и да су проблеми слични.
"Проблеми су слични и код нас и код њих. Слаба зарада, а високи трошкови производње. Све им поскупљује, а државе дижу порезе и смањују субвенције. Уз инфлацију још иде и зелена агенда, тако да је, на пример, Холандија најавила да ће фармери морати да смање број грла стоке, пре свега крава, због гасова. Све то не иде на руку фармерима и зато расте незадовољство", каже Гулан за РТ Балкан.