"Блумберг": Мађарска се неће противити слању помоћи Украјини

Одлука којом би Мађарска дала зелено светло или бар остала уздржана по питању пакета помоћи, била би велики заокрет у односу на поруке које су стизале из Будимпеште до пре свега неколико дана

Мађарска ће престати да се противи успостављању новог фонда ЕУ за слање војне помоћи Украјини, вредног пет милијарди евра, чиме ће се створити услови за стабилно снабдевање Кијева, када се државе чланице договоре око техничких детаља, преноси "Блумберг".

Будимпешта је саопштила да неће стајати на путу ка постизању консензуса на састанку амбасадора Европске Уније, али да договор о већем пакету помоћи вредном 50 милијарди и даље остаје блокиран, сматрају људи упознати са ситуацијом.

Успостављање нових фондова постало је неопходно, јер се ЕУ суочава са немогућношћу испоруке 1.000.000 артиљеријских граната обећаних Украјини, и мало је вероватно да ће до марта (како је договорено) успети да произведе и достави муницију. Додатну потешкоћу за Украјинце представља и блокада помоћи у Конгресу, док са друге стране Русија производи знатно већу количину него читав Запад.

Одлука којом би Мађарска дала зелено светло или бар остала уздржана по питању пакета помоћи, била би велики заокрет у односу на поруке које су стизале из Будимпеште до пре свега неколико дана. Тада су мађарске власти између осталог, саопштиле и да су против издвајања средстава из фондова ЕУ за земље чланице, као вид надокнаде за наоружање које су послале Украјини.

Такође, ова промена курса поклапа се и са све већим притисцима на председника владе Мађарске, Виктора Орбана да дозволи Шведској улазак у НАТО, будући да је након Турске, ова европска држава остала једини противник у процесу приступања. Подсећања ради, прошлог месеца Будимпешта је уложила вето на одвојени пакет економске помоћи вредан 50 милијарди евра и тиме приморала лидере ЕУ да се поново састану у Бриселу где ће или направити компромис или заобићи Мађарску.

Потенцијални споразум зависиће и од тога да ли ће ЕУ пристати на услов Мађарске да има годишњи увид у пакете помоћи, као и захтев за годишњим ветом, чему се остале чланице противе.

Уколико дође до успостављања новог фонда, најзначајнија промена огледала би се у томе што се снабдевање више не би вршило употребом постојећих залиха наоружања већ производњом и набавком нових, кроз заједничке уговоре, преноси "Блумберг". Ово и не чуди, јер је питање да ли те "постојеће залихе" и даље постоје, тачније да ли је чланицама ЕУ остало расходованих и средстава у резерви да могу да их донирају Украјини.

Чак и да Мађарска пристане и одустане од блокаде помоћи, питање је колико ће земљама чланицама ЕУ требати да се усагласе око свих детаља и извесно је да би за испоруке средстава ратне технике требало још бар неколико месеци, што Кијеву никако не одговара имајући у виду тренутну ситуацију на фронту.