Мушкарци у средњовековној Кини могли су да зараде и стекну висок статус у друштву једнако лако као и мушкарци тзв. бејби бум генерације у САД, показало је ново истраживање, пренео је "Бизнис инсајдер".
У студији објављеној у часопису "Извештаји Националне академије наука" група научника анализирала је нивое образовања, породичне статусе и рангове званичника у династији Танг и открила да је друштвена мобилност у то време била упоредива са стандардима из 1960-их и 1970-их година у Сједињеним Америчким Државама.
Истраживачки тим, предвођен Мајклом Хаутом, професором социологије на Универзитету у Њујорку, детаљно је прегледао хиљаде епитафа који описују животе ових званичника који су живели од 7. до 10. века.
"То су били мушкарци који су заиста успели у животу", рекао је Хоут за "Бизнис инсајдер".
"Имали су довољно богатства да приуште елегантну гробницу", додао је.
Њихови епитафи су веома детаљни и пружају мноштво информација о породичном пореклу и каријери, а многи од њих добили су посао у државној служби тако што су положили царски испит што се сматрало рецептом за успех за време династије Танг, објашњавају научници.
Хаутов тим се фокусирао на службенике који су положили испит и на то да ли је чин њиховог оца у контексту са њиховим.
Истраживачи су пронашли корелацију од 0,41, што значи да сте имали око 41 одсто шансе да предвидите успех одређеног кинеског званичника гледајући статус његовог оца, рекао је Хоут.
Открили су да то што неко потиче из истакнутог клана или има моћног оца није значајно утицало на то да ли је неко положио испит.
Ова социјална покретљивост помоћу царског испита такође се вероватно није често односила на најниже слојеве кинеског друштва тог доба, јер је човек морао да буде у стању да полаже испит. Сиромашном човеку би био потребан спонзор или ментор да плати његово образовање, рекао је Хоут.
"Полазна тачка је писменост. Рецимо, син просперитетног трговца би могао да се спреми за испит, али не знам како би дете земљорадника то могло да уради", рекао је Хаут.
Под царицом Ву Зетиан, познатом кинеском владарком која је била на трону од 665. до 705. године, царски испит за државне службенике је постао далеко важнији и најмање најмање 16 одсто мушкараца из вишег друштвеног слоја је након њене владавине стекло ту диплому, рекли су истраживачи.
Ригорозни испити се данас у Кини памте као дуготрајни симбол меритократије која је у царска времена амбициозним и вредним људима могла да промени живот. Савремени испити за државну службу у Кини остали су блиски том концепту.