Америчка администрација ће, под притиском климатских активиста али и предстојећих избора на којима Џозеф Бајден тражи нови мандат, на неодређено време паузирати издавање дозвола за нове терминале за извоз течног природног гаса (ЛНГ) дуж америчке обале.
САД су највећи светски извозник ЛНГ-а. Европска енергетска криза повећала је потражњу - јер земље траже начине да замене гас из Русије - и претворила Стари континент у главног купца америчке робе.
Са друге стране, више милијарди долара вредна америчка постројења за течни гас постала су мета климатских активиста који тврде да ће се инфраструктура која се брзо шири ослањати на фосилна горива у деценијама које долазе. Одлука Министарства енергетике привремено ће зауставити 17 пројеката који чекају одобрење за наставак.
"Фајненшел тајмс" наводи да је овај потез последица покушаја Џозефа Бајдена да обезбеди подршку млађих и климатски свесних бирача.
"Током овог периода, пажљиво ћемо размотрити ефекте извоза ЛНГ-а на трошкове енергената, енергетску безбедност Америке и нашу животну средину", рекао је Бајден.
Иако је природни гас чистији од других алтернатива фосилним горивима, он и даље ослобађа значајне количине угљен-диоксида - најраспрострањенијег гаса стаклене баште - када се сагори.
Бела кућа је саопштила да су тренутни економски и еколошки модели одељења за енергетику стари отприлике пет година и да више не узимају у обзир последице на домаће трошкове енергената или најновије процене емисија штетних гасова. Администрација је додала да жели да заштити од загађења заједнице које живе у близини нових извозних објеката.
Прошле године САД су надмашиле Катар и Аустралију и постале водећи светски снабдевач ЛНГ-ом. Њихових седам оперативних терминала може да произведе чак 87 милиона тона годишње - довољно да задовољи комбиноване потребе за гасом Немачке и Француске. Још пет пројеката који су већ одобрени и који су у изградњи додаће још 63 милиона тона капацитета годишње.
Шира америчка гасна индустрија критиковала је одлуку Беле куће поручивши да паузе ризикују да поткопају европску енергетску безбедност и да нашкоде покушајима земаља у развоју да се одвикну од прљавијег угља.