На улицама и деца: Европа не може да се избори са великим приливом миграната

Европа се бори са великим приливом миграната, а број захтева за азил повећава се из дана у дан. Велики број људи који је на стари континент дошао у потрази за бољим животом дочекало је изузетно непријатно изненађење. Бројне избеглице спавају на улицама, с обзиром да државе ЕУ немају довољно смештајних капацитета.

Од августа, број захтева за азил у Европској унији, Норвешкој, Швајцарској, Исланду и Лихтенштајну порастао је за 58 одсто у поређењу са истим периодом 2021. године. Према подацима Агенције ЕУ за азил, стигло је укупно 578 875 пријава.

Пораст броја избеглица уследио је после укидања ограничења уведених након избијања пандемије вируса корона, а ове године у земље ЕУ стигао је и велики број миграната из Украјине, чији се захтеви обрађују у посебном систему. 

Само у Немачку стигао је 1,1 милион људи, што је нешто мање од укупног броја миграната који су у Европу дошли током сиријске избегличке кризе 2015. и 2016. године, пише "Фајненшел тајмс".

Шатори и вреће за спавање поново су постали уобичајен призор дуж канала у центру Брисела, с обзиром да велики број миграната месецима чека на одговор власти. Многи од њих привремено су се настанили испод подвожњака или на неким од железничких станица.

Авганистанац Шафиулах Садат путовао је до Европе готово десет месеци. Страхујући од прогона талибана, спас је потражио у Бриселу, где је пре шест недеља поднео захтев за азил и стао у ред са још хиљадама миграната.

За "Фајненшел тајмс" открио је колико је тешка ситуација у Европи која нема могућност да прими све које траже помоћ.

"Где год да одем, људи спавају на улицама, нисам ни замишљао да ће овде бити тако тешко", рекао је овај 27-годишњак.

Пораст броја тражиоца азила изазвао је страх од подела између земаља чланица ЕУ и ствара притисак на градове широм Европе који желе да прихвате стране држављане.

Препуна склоништа у Белгији и Немачкој

"Систем пријема је потпуно преоптерећен", рекао је Давид Вогел из здравствене добротворне организације "Лекари без граница" (МСФ) у Белгији, који је медицинску ситуацију описао као "страшну".

Лоши здравствени услови, укључујући избијање болести попут шуге и дифтерије, подстакли су МСФ да предузме корак без преседана. Они су, наиме, поставили клинику за хитне случајеве испред зграде владе у центру Брисела у којој се обрађују захтеви за азил.

Ништа боља ситуација није ни у Немачкој, те ова држава теретане и хостеле претвара у склоништа за мигранте. Само у Берлину, готово 3.000 људи чека на смештај јер су сва склоништа препуна. Планирано је и отварање шатора за 400 људи на два некадашња аеродрома.

Почетком године, државе чланице ЕУ добијале су похвале због брзог одговора на прилив избеглица из Украјине, али тензије око миграција поново су се јавиле и немогуће је не приметити разлику у пријему украјинских и осталих избеглица.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони окарактерисала је неконтролисану и нерегуларну миграцију из Африке и Азије као "претњу земљи". Оценила је да је неправедно да Италија сноси терет смештаја и обраде тражилаца азила, када је за многе новопридошлице та земља једноставно капија за остатак Европе. Европска комисија је, иначе, јуче представила план за смањење "нерегуларне и несигурне миграције" уочи састанка министара унутрашњих послова који ће бити одржан у петак.

Ове године је у Италију ушло око 88.700 миграната, а прошле године око 56.500.

На улицама и деца

Портпарол белгијског државног секретара за азил и миграције Никол де Мур рекао је да се земља суочава са "изузетним околностима" и да ће учинити све што је могуће како би што пре обезбедила склоништа за хитне случајеве. Међутим, признао је да држава достиже "своје оперативне границе", преноси британски лист.

Из владине агенције за тражиоце азила Федасил речено је да земља покушава да ојача капацитете и да ће, између осталог, отворити два привремена прихватна центра за смештај по 500 људи. Бриселски регион планира да оспособи још 1.200 места за хитне пријеме. Међутим, процењује се да најмање 4.000 људи у Белгији чека на склониште.

Адвокатица канцеларије ДНХ Легал Сесил Гимерс рекла је да, с обзиром на недостатак расположивог смештаја, чак и деца живе у тешким условима. Регистровани тражиоци азила имају законско право на смештај без обзира на године, али је "драматично и опасно да деца буду на улици", рекла је Гимерс.

Директор хуманитарне организације "Срв д сити" Нејтан Торини оценио је да је влада, на примеру украјинских избеглица, показала да постоји много бољи начин суочавања са мигрантским кризама.