Ова година би могла да се претвори у ноћну мору за блок Европске уније од 27 земаља. Застрашујући низ међународних и унутрашњих изазова долази до врхунца. Да ли је ЕУ спремна да им изађе у сусрет? Дефинитивно не, пише "Гардијан".
Наводи се пример кризе у Црвеном мору. Хути које подржава Иран нападају тамошње бродове од почетка рата између Израела и Хамаса. Наводећи као разлог претње глобалној трговини и слободној пловидби, САД и Велика Британија узвратиле су овог месеца ударима на положаје Хута – на своју руку.
ЕУ има велики улог у овој борби. Око 40 одсто њене трговине у Азији и на Блиском истоку креће се преко Суецког канала. Али само је Холандија пружила практичну помоћ, констатује се у тексту. Немачка је понудила подршку – у писаној изјави. Француска, Италија и Шпанија су испале. Изговор у Бриселу је да ЕУ планира да покрене сопствену мисију на Црвеном мору. Ипак, упркос очигледној потреби за хитношћу док се напади Хута настављају, министри спољних послова одложили су одлуку до 19. фебруара.
Ово разоткрива неке познате особености ЕУ: подељеност у погледу праћења америчког вођства, страх од уласка у рат, подељена саветодавна тела и, у овом случају, забринутост да се приклони Израелу. Дремуцкајући на кормилу, Европа поново не успева да споји сопствени интерес и аспирације као глобални актер са благовременом, конкретном, удруженом акцијом.
Рат у Гази распршио је још једну илузију уочи овонедељног кључног самита ЕУ. Као највећи трговински партнер Израела, европске владе мисле да ЕУ има утицај. Сви подржавају решење са две државе. Али када је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ прошле недеље изнео мировни план за Палестину од 10 тачака, његов гост Израел Кац, израелски министар спољних послова, то је игнорисао и оставио га да мрмља о неодређеним последицама.
Неограничени капацитет Европе да удара преко своје тежине, наноси штету Украјини, где се чини да након две године Русија полако преузима предност. Како се самит приближава, мађарски премијер Виктор Орбан, "московски тројански коњ", како се назива у тексту британског медија, наставља да блокира финансијски пакет од 50 милијарди евра за Кијев.
Неуспех неких земаља ЕУ, посебно Француске, да испоруче више оружја и оно боље, како испорука САД пресушује, такође штети шансама Украјине.
То је посебно важно с обзиром на Трампов потенцијални повратак у Белу кућу за годину дана од сада. Попут јелена на путу, Европа изгледа парализована наранџастим булдожером који се брзо приближава. Овог пута, Трамп би могао да испуни своју претњу да ће извући утикач у НАТО-у. И шта онда са колективном европском безбедношћу?
У Европи се последњих година много говори о развоју заједничке одбране. Али нацрти француског председника Емануела Макрона за "стратешку аутономију" и "војни суверенитет" ЕУ увелико скупљају прашину. НАТО предвођен САД остаје прва и последња нада Европе.
За Џуди Демпси из "Карнеги Јуроп" геополитичке опасности са којима се суочава ЕУ 2024. су глобалне и погоршане нестабилношћу њеног најбогатијег члана. Немачки канцелар Олаф Шолц "не даје политичко или стратешко вођство Европи која је лоше припремљена за могући прекид трансатлантских односа", написала је Демпси.
Немачка је такође жариште у главном унутрашњем политичком изазову са којим се суочава ЕУ – успону крајње деснице, који Шолц и десетине хиљада немачких уличних демонстраната осуђују као егзистенцијалну претњу либералној демократији. У Француској се анти-ЕУ расположење цинично искоришћава правом да подстакне тренутне протесте на фармама, истиче се у тексту.
Нове анкете Европског савета за спољне односе сугеришу да ће популистичке "антиевропске" странке, углавном деснице, остварити велики успех на изборима за ЕУ и националним изборима ове године. Миграције, лоши буџети, енергија и клима су други експлозивни заједнички именилац.
Може ли ЕУ преживети опасну, одлучујућу годину? Вероватно ће се провући. Али врста стратешког вођства и визије очигледно недостаје – и хитно је потребна.