Немачка политика је нестабилнија и напетија него икада у последње време, а канцелар Олаф Шолц уместо да, како је обећао, води земљу кроз еру стабилности, лидер је државе која се бори са протестима и штрајковима, надолазећим економским проблемима, па и немачком крајњом десницом.
И то баш у тренутку када је ЕУ, како "Политико" указује, немачко вођство најпотребније још од Хладног рата. Другим речима - нема горег момента да немачка политика постане нефункционална, а све су тенденције да, након недавних протеста пољопривредника који су поделили државу, управо таква и буде.
Иако је Немачка и током дугог мандата Меркелове имала своје турбуленције, за почетак избегличку и дужничку кризу у еврозони – њена владавина заснивала се на прагматичном центризму и политичком консензусу.
Под Меркеловом, уз САД које су гарантовале одбрану Немачке, земља је успела да остане безбедна, а да за то није ни морала да се жртвује. Јефтина енергија из Русије и неоптерећена глобална трговина помогли су да немачка индустрија остане конкурентна, а и упркос томе што се у то време већ била родила десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), нико није могао ни да замисли да би та партија могла постати популарна као данас.
Садашњи немачки лидери страхују, међутим, да би други Трампов мандат могао Европу, па и Немачку да остави без америчке одбрамбене подршке. Уз то, извозно оријентисана привреда земље, погођена је високим ценама енергената и безбројним поремећајима глобалне трговине, па је тако прошле године Немачка успела да постане највећа светска економија са најгорим учинком, и то без изгледа да се опорави и предодређена за рецесију.
Немачке економске невоље су појачане низом штрајкова машиновођа који захтевају краће радно време, а међу њима је и најдужи шестодневни штрајк у историји који је зауставио путничке и теретне возове, додатно ометајући ланце снабдевања. Портпарол немачког државног железничког оператера назвао је акцију "штрајком против немачке привреде".
У исто време, еродира поверење народа у способност мејнстрим партија да се овако огромним проблемима баве. Немачка коалициона влада, оптерећена сукобима и буџетском кризом коју је сама направила, једна је од најмање популарних у немачкој послератној историји - баш као што је Шолц један од најмање популарних канцелара.
Истраживања показују да поверење грађана у политичке институције нагло пада: само 13 одсто Немаца сада каже да верује политичким партијама.
То најбоље показује и успон АФД-а, а Немци који ту партију виде као озбиљну опасност за републику изашли су недавно и на улице и започели масовне демонстрације, које су подржали мејнстрим политичари.
"Можда је оно што сада доживљавамо на улицама позив за буђење демократском центру", рекао је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер у интервјуу немачкој јавној телевизији.
Кључно питање сада јесте, међутим, да ли закаснела бука може зауставити успон крајње деснице. Анкете кажу да АФД има 21 одсто подршке на националном нивоу, али та странка остаје на другом месту иза савеза десног центра који укључује Хришћанско-демократску унију. У регионима Источне Немачке, партија води у анкетама.
Чак је и механички Шолц, у прошлонедељном интервјуу немачком недељнику "Цајт" рекао да не верује да ће се подршка АфД-а истопити.
"Џин је изашао из боце", рекао је.
Континуирано висока подршка АфД-у, примећује "Политико", указује на дубоку поделу која управљање земљом чини све изазовнијим. Политичка фрагментација се и погоршава доласком нових популистичких партија, као што је она коју је раније овог месеца покренула бивша левичарска икона Сара Вагенкнехт, указује овај медиј.
Странка, која између осталог заговара и ближе односе с Москвом, планира да се такмичи на јунским изборима за Европски парламент и на државним изборима на истоку Немачке. Анкете сугеришу да би то могла да буде велика нова политичка снага у земљи, која би додатно пореметила њен политички пејзаж.