Оружане снаге Уједињеног Краљевства се већ неколико година суочавају са недостатком људства и све мањим бројем младих људи заинтересованих да ступе у војску, па је тако број војника са 179.000 из 2012. године, пао на 142.000 у 2023.
Ово је навело поједине високо позициониране војне званичнике да све више говоре о "регрутацији" (обавезном служењу војног рока) или стварању "грађанске војске", као методима за попуну састава оружаних снага, поготово због како наводе "могућег сукоба НАТО и Русије", преноси "Скај њуз".
Начелник генералштаба британске војске генерал Патрик Сандерс, сматра да би такав конфликт био "подухват за читаву нацију", што је покренуло низ питања и дебату о поновном увођењу војног рока.
Регрутација је у УК први пут уведена у јануару 1916. године, за време Првог светског рата и тада су сви неожењени мушкарци старости од 18 до 41 године били у обавези да ступе у војску. Изузети од службе били су само радници у одређеним секторима и они који су означени као здравствено неспособни, а након неколико месеци регрутовани су и ожењени мушкарци. Тада је број људи у британској војсци порастао на 2,5 милиона, а регрутација је окончана тек 1920. године.
Враћање регрутације уследило је непосредно пре Другог светског рата, тачније у мају 1939. године када су неожењени мушкарци старости од 20 до 22 године били у обавези да се пријаве за војну обуку. По избијању рата у септембру, регрутација је проширена на све мушкарце старости од 18 до 41 године (касније до 51 године), а после тога и на неудате и жене без деце старости од 20 до 30 година, па је број људи у војсци достигао 1,5 милион.
Регрутација је званично укинута у јануару 1949. године, а у мирнодопским условима уведена је "државна служба", која је подразумевала да сви мушкарци старосне доби од 17 до 21 године служе рок у трајању од 18 месеци у оружаним снагама. Ова пракса укинута је 1960, а последњи регрути напустили су војску 1963. године.
У оба случаја ради се о обавезном служењу војног рока, иако се коришћењем различите терминологије покушава направити суштинска разлика између две готово идентичне врсте служења.
Какве су шансе да се обавезна служба поново уведе у Великој Британији?
Будући да је укинута пре више од 60 година, упитно је да ли би Војска УК имала капацитете за смештај великог броја регрутованих војника, међутим, према мишљењу многих стручњака враћање регрутације је једини начин да се трајно реши проблем мањка људства.
Бивши министар одбране Велике Британије Мајкл Фелон је за "Скај њуз" изјавио да је време да се "замисли незамисливо" и размотри увођење обавезне регрутације.
"Британске оружане снаге су се традиционално ослањале на дугачку службу, добровољце и професионалне војнике са богатим искуством и сви би желели да се то настави. Ипак, имајући у виду ситуацију у свету и смањивање буџета за одбрану од краја Хладног рата, време је да се превазиђу многе кулутролошке претпоставке и озбиљно размотри регрутација".
"Уколико војска не успе да побољша начин на који регрутује добровољце, пре или касније нарочито ако дође до сукоба, мораће да тражи друге методе", додаје Фелон.
Са друге стране, тренутни министар одбране УК Џејмс Хапи сматра да је свака прича о поновном увођењу регрутације ако дође до сукоба НАТО и Русије - "бесмислица", и додаје да УК "одавно има планове" припремљене за "мобилизацију добровољаца". Он такође наводи да не постоје планови да се промени "поносна добровољачка традиција британске војске".
Међутим, све мањи број "поносних добровољаца" из године у годину указује да би у случају сукоба већих размера Велика Британија била у озбиљном проблему. Овоме у прилог говоре и резултати последњих истраживања, према којима је део популације УК који би се борио за своју државу у рату свега 27 одсто.
Као један од начина да се превазиђу проблеми са недостатком људства, често се наводи концепт "грађанске војске". Према речима британских званичника у питању је "добровољачка војска", а такву војску Велика Британија имала је "у прошлости" наводи професор Мајкл Кларк.
Остаје нејасно како се ова грађанска војска разликује од тренутног концепта добровољне регрутације, који не даје никакве резултате, па треба имати у виду да та добровољачка војска у случају рата са Русијом, можда и не буде попуњена добровољцима.