Изазов је за америчког председника Џозефа Бајдена да одабере адекватан одговор на недавни напад дроном у Јордану у коме су погинула три, а повређено више од 30 војника, а за који Америка криви Иран. Неопходно је, указују стручњаци, наћи праву меру узвратних напада, како се америчка администрација не би нашла у опасној ситуација из које би се тешко искобељала.
И прејака и преслаба реакција довела би до озбиљних последица тако да је изналажење одговора на убиство војника замка за америчку администрацију.
Кинески стручњаци зато постављају питање да ли ће узвратна акција бити ограничена на милитантне групе које је Бела кућа окривила за напад, или се проширити на Иран, земљу коју САД оптужују да подржава те милитантне групе.
А, будући да је и даље неизвестан идентитет групе која је извршила напад, САД ће, према речима кинеских стручњака, морати да циљају на различите групе регионалних милиција. Тако би се, указују саговорници "Глобал тајмса", САД могле наћи у сличној блискоисточној мочвари, као и након 11. септембра.
"Прекомерни напади на милитанте или прибегавање мерама одмазде против Ирана само би послужиле да се САД додатно заплету у мрежу блискоисточне кризе, ноћне море чије понављање земља жели да избегне. Насупрот томе, слаб одговор би ризиковао да наруши имиџ Вашингтона, остављајући га подложним оптужбама за срамоту и слабост на глобалној сцени", каже професор на Институту за блискоисточне студије Шангајског универзитета за међународне студије Ли Зонгмин.
Он наводи да се САД суочавају са све већим притиском како се палестинско-израелски сукоб одуговлачи, тако да америчка дилема о избору начина на који ће одговорити "одражава контрадикцију у њиховој блискоисточној стратегији ангажовања и повлачења".
Према експертима, америчка умешаност у блискоисточна питања делује све опаснија.
САД сада траже и кинеску помоћ како би ублажили сукоб у Црвеном мору, док Хути настављају нападе на бродове у региону.
А то је, према Лијевим речима, поприлично контрадикторно будући да је Америка на сарадњу Кине са овим земљама често гледала са завишћу, а сада тражи помоћ Кине у решавању текуће кризе. Можда би то, оцењује овај аналитичар, могла да буде и лекција за САД на основу које би они препознали да је сарадња са Кином по питањима Блиског истока императив.
Члан Политичког бироа Централног комитета Комунистичке партије Кине Ванг Ји, одржао је нову рунду разговора са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном. Њих двојица разговарали су о регионалним и међународним питањима, укључујући Блиски исток, Украјину, Корејско полуострво и Јужно кинеско море.
Након састанка, бројни амерички медији известили су да САД нису успеле да натерају Кину да изврши притисак на Иран да заустави нападе Хута на комерцијалне бродове у Црвеном мору.
Рачунање на то да ће Кина извршити притисак на Иран да заустави нападе Хута, према "Глобал тајмсу" превише је поједностављена идеја, јер Кина није у позицији да изврши притисак на Иран, а ни Хути у потпуности не прате иранска наређења, рекао је Лиу.
Пекинг од самог старта свакако активно покушава да ублажи тензије у Црвеном мору, позивајући на прекид напада на цивилне бродове и позивајући релевантне стране да избегавају доливање уља на тензије у Црвеном мору, рекао је Ванг Ји у интервју за медије након што је завршио своје путовање у Африку раније овог месеца.