На индијском потконтиненту никада раније није постојала тако велика и уједињена земља као што је савремена Индија, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".
Власти у Индији истичу просперитет и развој које је остварила данашња Индија, а не проблеме, као што су поделе на потконтиненту. У априлу и мају се у овој земљи одржавају избори. Овако дуг изборни процес последица је сложеног изборног система и величине земље.
Садашњи индијски премијер Нарендра Моди предводи партију Баратија јаната (БЈП), или Индијску народну партију, највећу индијску странку.
Прошлог децембра, Модијева партија је победила на изборима у три индијске државе, показујући да је и даље успешна. Анкете показују да седамдесет одсто Индијаца данас подржава Модијеву странку и рад његове владе, јер је Индија током прошле деценије бележила значајан економски раст. Вероватно ће Моди поново победити на општим изборима и освојити трећи мандат.
Међутим, без обзира на исход избора, Индија ће остати стратешки партнер Русије, јер је таква сарадња изузетно корисна за обе земље. То је, као и неколико пута раније, недавно нагласио индијски амбасадор у Русији, последњи пут 26. јануара у Москви, током говора на прослави 65. годишњице републике Индије.
Индијски амбасадор је тада навео и неке примере сарадње у блиској будућности: развој коридора Север–Југ, поморски пут од Ченаја до Владивостока и учешће у Северном морском путу. Трговина нафтом са Русијом снажно доприноси економском расту Индије, а ту су и многе друге области, у којима ове две земље традиционално сарађују.
Пројекат Велике Индије
Идеологија БЈП заснива се на "пројекту Велике Индије", у складу са којим су донесене и недавне промене устава, укидање аутономије Џамуа и Кашмира, званична промена имена државе – Барат уместо Индија – и планови за ширење земље, које се традиционално сматрају индијским.
Пројекат Велике Индије укључује суседни Пакистан, Бангладеш, Непал и Бутан. У индијској политичкој филозофији систем државности се посматра као мандала, која је у будизму симбол хармоније и целовитости.
Према овом традиционалном концепту, мандала се састоји од концентричних кругова, који представљају суседне земље и њихове суседе. Ове идеје се и даље поштују и тумаче у Индији на највишим нивоима и у различитим областима, од историје хиндуизма до војне стратегије.
Посебне заслуге за разједињеност, која је дуго владала Индијом, има британска колонијална власт. Пре британског освајања Индије, највећа држава у Индији био је Делхи Султанат, којим су владале турске династије. Њихов успех је био у томе што су задржали сопствени идентитет, не асимилијући се, чак и када је могулска култура попримила специфичне карактеристике.
Са друге стране, Британци су користили противречности између разних индијских владара да освоје читав потконтинент, користећи не само војну силу, већ и подмићивање или разне привилегије за вазале. Индија никада није била верски уједињена. После одласка Британаца, Индија и Пакистан су изнова подељени по верским шавовима и стекли су независност.
Наредних хиљаду година величине
Поред низа других вероисповести, и хришћани су расути широм индијског потконтинента. У Индији је проповедао апостол Тома, а хришћанство се овде сматра једном од традиционалних религија.
Иначе, после ослобођења, Индија је године 1948. повратила кнежевину Џунагад, чији је власти желеле да је припоје Пакистану, а године 1961. припојена је португалска колонија Гоа.
Индијски премијер Нарендра Моди присуствовао је 22. јануара ове године свечаном отварању хиндуистичког храма посвећеног богу Рами, једном од главних богова у хиндуистичком пантеону.
Ова церемонија је имала неколико значења. У контексту религије, она симболише победу хиндуизма над исламом. У културном и историјском смислу, она је показала растућу моћ Индије. Коначно, изградња овог храма била је једно од изборних обећања Модија из 2014. године.
Испуњавање обећања обновило је и учврстило углед Модија међу његовим присталицама, закључује Савин, а нешто касније, на митингу 15. септембра 2023, он је обећао својим сународницима "хиљаду година величине."