Весли Кларк о америчком нападу на Блиском истоку: Нисмо баш одвратили Иран, узвратиће нам

Иако је човек који је пре 25 година предводио агресију НАТО и бомбардовање српских циљева претпоставио да су САД из хуманих разлога претходно упозориле милитанте, амерички медији су, са друге стране, сугерисали да је разлог за то првенствено био страх од иранске одмазде

Напади које су САД извеле на проиранске милитантне групе у Ираку и Сирији нису "заиста одвратили Иран", а Бајденова администрација их је "телеграфски" упозорила уочи напада како би се "смањиле претеране жртве", рекао је за Си-Ен-Ен бивши командант НАТО-а у Европи и главни командант агресије на СРЈ 1999. године, амерички генерал у пензији Весли Кларк.

"Иранци ће се вратити и учинити нешто. Претпостављам да ће проћи неколико дана, неколико недеља пре него што регрупишу снаге. А онда, у зависности од тога шта се дешава у Гази, они ће се вратити. Дакле, нисмо заиста спречили непријатељство Ирана према Сједињеним Државама", рекао је он коментаришући нападе на Си-Ен-Ену. 

"Заузели смо блажи приступ овоме, а показали смо моћ САД. Ипак, можете бити сигурни да се на терористичким веб страницама и у њиховој преписци на неки начин смеју: 'дали су нам много упозорења и извукли смо све људе и неке од бомби су промашене и бла, бла, бла'. То је врста бахатости коју очекујете од неких од ових људи. Оно што ћемо да урадимо је да прикупимо чврсте обавештајне податке и да видимо да ли морамо да се вратимо и поново ударимо", додао је Кларк. 

Остаје нејасно да ли је човек који је пре 25 година предводио агресију НАТО и бомбардовање српских циљева под старе дане изненада доживео просветљење и открио своју хуману страну, али је саопштио да су САД вероватно слале упозорења како би смањиле губитке друге стране, који би након дојаве о предстојећем нападу могле да иселе цивиле и породице, али не би могле да понесу опрему и оружје. 

Амерички медији су, са друге стране, сугерисали да је посреди првенствено био страх од иранске одмазде.

Бајденова администрација се суочила са скоро немогућим задатком, пише Си-Ен-Ен.

Америка је "морала да удари довољно снажно, али и да обезбеди да противник може да прими, а да не узврати ударац. САД су 'телеграфисале'свој одговор више од пет дана, а високи амерички званичници су информисали о његовој природи, озбиљности, па чак и наговестили своје мете", саопштио је амерички портал.

Један од главних уредника Си-Ен-Ена Ник Патон Волш, подсетио је да када је Трампова администрација убила шефа Револуционарне гарде Касема Сулејманија ипак није било великих последица којих су се многи прибојавали. 

"Овај одговор је, у извесној мери, мањи од тога, свакако, али он је изведен у сасвим другачијем свету у ком бесни сукоб Израел-Газа, и месецима постоје страхови да би пожар могао да се прошири у целом региону", рекао је Волш. 

Подсећамо, америчка војска покренула је у петак ваздушне нападе на Ирак и Сирију, а погођено је више од 85 циљева повезаних са Иранском револуционарном гардом и милицијама које она подржава, као одмазда за напад дроном прошлог викенда на североистоку Јордана када су погинула три америчка војника.

Америчка војска је нападнута најмање 100 пута у Ираку и Сирији од почетка рата између Израела и Хамаса 7. октобра.